Сион

352

св. Савве, они тада јавно почеше непризнавати српску дрквену власт и чинити разна самовластија. Истина, неможе се рећи да су срп. архијепископи на такове ноступке грчког духовенства гледали равподушно; јер бивало је н таких случајева, да су они помоћу својих краљева ирогонили певаљалце и бунтовнике — грч. свештеиике, који су по народ » црвву од врло великс гатете били; али при свем том нису се могли потпуно ослободити од тог зла , једно због тога, што их јо много било , па нн су се могли у једанпут сви истерати; а друго — гато архијепископи српски нису се хтели с цариград. патријарима због тога завађати, и ако су они били силни заштитнпци тих интриганата — грчких свепггеника. Сад иде да укратко кажемо, на каквим је начелима примио св. Савва управу новоуређене срнске архијетшскопије, — а то се даје увидити само из његовог сопственог рада цри управљању срп. цркве. Архијепископска делателност св. Савве у управи српске архијепископије оличена је у ревносном његовом заузећу око препорођаја српске цркве. Он је одмах, пошто је узео црквену крму у своје руке , устаповио нове јепископске катедре , рукоположио епископе — Србе, којима је дао и граматс па право управљати епископијом, учити словесну богоспасајему паству, заштићавати цркву и народ од разпих наиадаја и разних јереси, рукополагати свегагепике и друге по реду свештеничкп чпнова 1 ). Старајући се о уређењу српске цркве, св. Савва брињаше се такође и о узвишењу свог отачаства — као државе. Свуд у наоколо око Србије владари беху венчапи царском или краљевском круном; а српски владар још небеше крунисан и називагае се само великим жупаном. Св. Савва, да бп узвиеио своју државу у очима народа и страних држава, крунише свога брата СтеФана краљевском круном. Мало доцније СтеФан се незадовољи с тим, игго га је само брат његов

*) Види грамату гв. Савле, што је својим јепископима давао ЛЗопиш. 8ег ћ1ка 17. стр.