Сион

368

траже исхину и спасеве: „бллка тгв! поклзлкшшг{ нл/иг ск^ктг!" Било је време кад су иаши предци, као и остали православни, веровали ту исту веру, молили се у једним и истим црквама, примали једна и иста таинства и кад међу њима не беше никакве разлике не само по происхођењу но и по вери. Двеста осамдесет година протекоше како је то јединство крви и духа недозвољеним начином нарушено. А ко га наруши ? Да ли предци наши ? 0! не. Њих навукоше на превару, њима наметнуше мрски за њих јарам уније. А ко то учини ? Ко ?.. Распаљено високоумље и ненаситљиво властољубље Рима. Оно прекиде ту велику, ту природну и благодетну везу нашу с руским православљем. Но и поред свега тога, предци наши опет остадоше верни чувари чисте, православне науке, и радије пристадоше да трпе притисак и гоњења од хитрости и коварства језуитскошљахетске политике него да промену веру отаца својих на папска новоучења. Данас се ми умисмо у куиели Силоамској и прогледасмо, а прогледавши познадосмо и оне обмане које одвукоше својим таласима предке наше у таму римских заблуда и изопачења. „Смкл тев^ покдздвшемг> идмг ск-ктх!" Но каквим кренУеш (блатом) угодно беше Господу да помаже очи ума нашег те да виде боље? У почетку владавиие своје, папа Пије 1Х-тн писа православним јепископима цркве источне и зва их на свој лажновасионски сабор ради сједињења с римском црквом. Православни патријари послаше му у одговору посланицу своју, у којој јасно изложише да нису они, већ да је папа шкизматик, те с тога и треба да се он, а не они, враћа у крило једне, свете, саборне и апостолске цркве. Па да ли тај братски савет источних натриара нађе одзива код римског патриара ? Не! Он се преуздиже срцем и у заносу свог ума рече: „На небо Ку иоиетц се; изнад звезда небеских мету % иресто мој; сешКу на гору високу,