Сион

371

осигурао себе у трплењу, тај је осигурао себе и у нади : „претфпФкми до концд, вели Спаситељ, тои спдсенг ЕгСдгтг." На последку где изнемогава снага и моћ људска ту се јавља на помоћ снага и моћ божија. И заиста Бог примора холмске Русе да се смире пред неизбежном судбом својом , но зато их данас награђује за све њихове велике губитке повраћајући их у крило православне цркве и у наручја руске браће. Православп;: руска браћо наша! Примите са љубављу у наручја ваша драгу браћу вашу, која вам се данас у јединство новраћају и која беху од вас одступила не по својој кривици већ по кривици злоковарне и лукаве политике Рима, и заборавите на свагда нехотичво заблуђење наших предака. „Еомв се много оарости, тај &е много и благодарити и срцем бити иривезан " учи нас небески Учитељ. „в!:10ф'|'и слездми, рддостпо пожн^та" вели св. писмо. Данас долази време, кад холмски Руси могу да обришу дуговековне своје сузе. Данас се настанило међу нама царство небеско, које је налик на оно семе о коме Спаситељ вели, да је посађено руком човековом но заливано и орошавано невидљивом снагом ирироде, израсло и развило се, да и самог сејатеља удивљава — како је и одкуда је израсло! јер земља сама од себе производи најпре зелен, затим клас, па после и пуно зрно. А кад сазре до рода , човек спрема срп, јер настаје жетва. Велики сејач Русије Августјејши Монарх бацио је семе својих благодјејања и доброте на земљиште срдаца унијатских и оно је пало на добру и приправну земљу, те заливано благодатју божијом донесе плод аравославља. Док трага буде холскима Русима, деца њихова молиће се Богу за свог цара ослободитеља и просветитеља, и вечно ће гаити у срцу безграничну љубав и благодарност наспрам Његовога Императорскога Величанства, који благосклоно прими наши депутацију и одобри наше сјединење, послав нашој цркви сабор-