Сион

390

забрани својим наредбом чинодјејствовати свима свештенидима — Србима, који су у Србији рукоиодожени, а живе у патријаршији дариградској. Исто тако и Филотеј , даригр. патријар издао је 1868 год. ову наредбу: „нико не сме примати у своје општество светогорске монахе , који су рукоиоложени српским архијерејима у Србији, док се год не врате паши посланици из Србије и не донесу глас, да Срби желе сајединења с нама и да желе подчинити се нашој светој великој цркви." 1 ) Они измишљаваху разне начине како ће се српском господару и духовенству осветити ; ради такве подле и низке жеље они се пуштаху на поље политичко те тако шиљаху с-воје верне слуге — шпијуне у Србију, а нарочито у те грчке предјеле, које су завојевали Срби, да народ буне и подижу против Душана. Српским епископима, који су се у тим пределима находили па и другим , писаху цариг. патријари а и преко својих људи поздрављаху их, да се одречу пећског патријара и пређу у наручја васионских св. отаца и њих признаду за главу срп. цркве. Они им за ово обећаваху драгоцене дарове, као дијамантске митре, архијепископске и митроиолитске катедре, велике почасти и т. д. •Тако Калисту царигр. патријару приписују узрок буне бана босанског СтеФана у 185112 години против Душана. 2 ) Калист је до таког ступња ненавндио и мрзио срп. цара и патријара, да је та ненавист и мржња дала чак повода римском папи, те овај нодстицаваше и наговараше западне владаре, да усгану против срп. цара Душана. 3 ) Тако говори се, да је

1 ) Впдн писмо к епнскопу Јерусадимском — Правос. обозр$ше за 1868 год. Август. 494 стр. Овде нмамо прпмети то, да је ово посолство о ком Фнлотеј спомнње занста постојало , у којем је био сам Калист патријар царигр. који је у Србијн тада н умр'о.

5 ) Истор. срп. народ. 72.

3 ) Овпм пачином мнсљаше царпг. патријар, да ће папа, пошто занадни владари освоје Србију, застављати Србе, да приме рнмску веронсповед; — а он је у будуће тврде уверен, да Срби јако љубе православље и да усљед тога нећу хтети примити рим. вероисповед,