Сион

393

Охридски архијепископ нослуша подстрекавање цар. патријара и одма одтргне се испод власги срп. патријаршије, али непослуша га да се присаједини ка царигр. патријархату, већ остане (истина за мало време) независан, као што је некад био. Латинска пропаганда , чувши о таким смутаама у Србији и српској цркви, на ма пређе у Србију , да своју проповед шири ; али , благодарећи Душановом закону , који је и после смрти цара Душана у сили и снази остао, немогаше успети у својој намери, већ се мораде срамно натраг вратити. За сво време-днанајесто-годишњег владања сина Душанова Уроша стање српске цркве и државе није се побољшало, као што ћемо то ниже видети. ( наставиђе се).

Путнич^е с*лш^е валЕ>евсд.ог ОЈ ^руга, (наставак.) Тек што свршисмо наш преглед, дође нам наша весела и ласкава кметида са судовима напуњеним млеком. Разуме се да је сад ваљало изаћи на двор; јер ће ту сад да се иије, меси, пече, иржи, чвари, вари, черупа, сече, и т. д. Ми и изађосмо, али од паса ни једног неби под зградама! Сишли су чак доле на реку Саду. Е, као што рекосмо сад нам је било мало да данемо душом и да ногледамо слободно свуда и на све стране око себе. Прво са наших места паде нам у очи висока кућа кметова.о којој већ рекосмо кака је на пзглед. Ноказасмо за слеме? (Шљијеме, слиме, слијеме и т. д.) та то, је тек дивота и красота! Бого драги! изрезано ти је, урезано ти је ижљебљено тн је, ужљебљено ти је, обојадисано и украшено да не може боље и крашње бити! Та шта да говоримо више ? Најваљанијп мајстори ОсеКани провели су неколпко недеља на њему док су га тако уреднли и украспли. Ама пм и није било на празно. Не само кмет Ива и његови укућани да су вешали на њега, кад је подигнуто и утврђено било на роговима, новаца, пића, платна, кошуља, чарапа, тканица, појасева, убруса, пешкира, јаглука и т. д. но је то чинило и сво село, као што је то обичај. Дунђери осећани и ако су викали код њега недељу дана: да је тај дар од тога и тога и да желе да је у корист куће па „амин,* имали су и право, јер су све те дарове и узели себи по нашем српском обичају. Та прпчају, да