Сион

892

Душан беше најсилнијим заштитником православља и н>егових проиоведника. Онстрого присљедоваше Латинску јерес РШодие — а и друге, усљед чега изда закон, да нико у његовој држави несме исповедати другу веру , сем госпоствујуће у Србији правосл. вере; против нарушитеља овог закона немилосрдну кавну изрицаше. С тога у његово време срп. црква је развијала се без икаквих унутараих раздора. Она је била законом на толико заштићен?!, да је могла у средини својој у највећој типшни верна чеда своја васпитавати у духу православља и побожности. Непријатељи православља дуго су стрепили од сенке цара Душана и његових закона; а и сами непријатељи српске цркве оставили су је на миру, видећи таког жестоког њеног заштитника. Српско православно духовенство за врема силног Душана, такође нолзоваше се особитим покровитељством и благоволењем свога господара и његовог правителства. Манастири и цркве беху ослобођени од државног данка. Сваки манастир имађаше своје парохије и прекрасна имања, од чијих прихода ранише се при манастирима, бедни и просјаци. Свештеници такође имађаху нарочитог државног имања с којег су приходе сбирали за своје препитање. — Српски владари, признавајући духовенство за главну чињеницу у срп. држави , поклоњаху манастирима и црквама богате земље и баште и друге разне подарке, а такође, бринули су се и о њиховом благоленију. Мирски народ потчињаваше се у делима духовним духовном суду ; а духовенство у делима грађапским зависило је од грађапског суда. 1 ) — После смрти цара Душана слава срп. народа и цркве почела је мало помало тамнити. Јер патријар цариградски, чувши за смрт цара Душана великога браниоца срп. цркве, осили се и одма пошље своје букаче у српске пределе да народ и духовенство против нејаког и слабог Уроша буне и да одреку се шкизматичке патријаршије пећске, а врате се у наручја велике и васионске царигр. цркве. ') Види Душанов законик.