Сион

387

3.

Период лотпуне самосталности и независности српске цркве. (1340—2690 г.) I. Мржња и злоба цариградских иатријара насирам сриске иатријаршије. — Жеља Душана, да се с царигр. иатријаром измири. Услови, које цариг. иатријар Калист иредлаже Душану за иомирепе и овога несагласије на исте услове. — Кнтриге царигр. иатријара иротив Срба. — Стање сриске цркве у време Душана. У 1340. години српска црква, као што смо већ казали, добила је иотпуну самосталност и независност, устаповивши у Србији патријаршески престо, који је по жељи Душана и народа српског митрополит Пећски Јанићије заузео. Глас о установлењу у Србији патријаршеског престола и избора самог патријара, без питања и сагласија нредставитеља дариградско-грчке црквс, веома је удивио последњег; а још много више разљутио га је глас о заузећу многих епископских грчких катедара , које су Срби завојевали и присајединили новоурећеној српско-пећској патријаршији. 1 ) Да би пак јасније и тачпије могли саставити појам о том, какви је утисак произвео тај поступак Срба на царигр. патријара , то бацимо летимички поглед на данашње одношаје грчко-цариградског патријара наспрам представитеља бугарске цркве и парода бугарског. И заиста , као год што између њих данас ствар иостоји , тако је исто ствар текла и са делима наше цркве пре 500 г.; као год, што царигр. патријар у садашње време у својој злобној јарости прети Бугарима због њиховог *) У оним пределима грчким, које је Душан адвојевао постојало је неколико катедара грчких митрополпта и епископа, наиме : У псточној Македонији митроиолпје: Мељникска, Филиповска, Христопољска п Серезка, са својим подвласним епископнјама; у Тесалијп, Ју ж н ом Еп нр у и Акарнанији : Веријска, Ларијска, Навпакска н Јаанниска или Јанинска, такође са својим подвласнпм еппсконпјама .