Сион

428

поменути Ненад дође и поче внкати, лармати, дерати се, па још и претити : како смо смели на његовом добру копати ? Ја питах кмета Иву : зар није пптао још синоћ Ненада? оп ми одговори, да .јесте, и да је Ненад одобрио, а шта му је сада, ои незиа. Светина се била уилашнла, те нам је и рад нрестао, све је се то бојало газде Ненада Михаиловића , који уме по одвећ извесннм и познатим начинима , и по доброти својој , да даје данак за већину својих саоаштинара. А ко га се неће бојати, кад је он дошао дотле: да својом вештом радвом сада стоји на неколпко, веле, десетипа тисућа маџарлија (дуката). Пошто се је обогатио и добио назив газда, као обично, што ностају марвени трговци, и он је сам постао такође марвени трговад, а таки се у нашем народу већ зову и госаодар п имају веће улоге у свима државним превратима и од самих полицајада; ето, таква вам је зверка газда и господар Ненад Миханјиловић, иа шта .је спрам њега јадна и кукавна, наша власт и сила олнчена у личности нашег једва дисајућег кмета Иве, у кога је душа не у котлацу, него носу? Овоме кад се дода, да је „газда и господар" Ненад псовао и грдио све из реда, а светина одиста и држи, да је он силнији и од свега, онда ће свакоме лако бити појмљиво, зашто кмет Ива ћути као риба у водп, и зашто не смедијаше Ненада да утерује у лаж, о допуштеном копању, којејеодиста ибило, јерсам још прошлога дана упутио Иву, овом да се јави, а Ива му одиста и ишао. Наш кмет Иво баш ни речице, а на сва моја и оца Којииа убеђења, он остаде прп томе, да хоће врљиком да раснрави ствар, јер му је дарнута сопственост. Напослетку захтева, као неки полицајац, и пасош и све, па кад му недадосмо, по кад му ноказасмо објаву, а у једно време кад му додадох : да то и није његова земла, нитп је могла бити, почем је ту старо гробље, а гробља су општа пародна добра, и да је он то насилно заградио, па би га требало још и казнити, он се онда мало ублажи и смири, те дође себи од своје богаштине и бесноће. Но брат његов непрестано је псовао н претио, баш као да није био нри себи. Шта је се знало радити, до ублажпти овог човека, којп као разјарен беше у облику звера. Колико је се могло убеђпвао сам и једног п другог, а начито је то чпнио отац Еоја, којег свештенички ауторптет ни најмање не дејствоваше, јер га је господар Ненад познавао кад је био од у колевци, па све узалуд. (НАСТАВИЂЕ СЕ.) ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ ПРОф. БОГОСЛОВ. АРХЦМ. НвСТОр.

УДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.