Сион

427

и порушен, субаша са својим иандурима исечен, и тако та турска администрацпја утамањена; те се од тог доба место ово зове Ханиште. Покдопнице су над гробовима стајале и то: три једна покрај друге, а четврта која је нешто мало већа, шира и дужа, за неколиво палаца, била је више ових. Оне леже у башти неког трговца марвеног, богатог газде, но злог и љутог човека, Ненада Михајиловића, из Борка. Ми смо у х | 4 на осам почели одкопавати горњу поклопницу и гроб, или онај за који се прича да је 1810 год. сахрањен игуман, а у оне три нвже прича се: да су три калуђера; те као млађи од овога, и у земљи им је место одређено ниже, код свога бившег на земљи старешине. Светпне је се мало по мало све више и више скупљало; јер, и ако је свако држало: да су сахрањена четири калуђера, које Турци ухватише у монастиру Скобаљском и овде пред ханом изсекоше, опет је свако држало: да су ту са калуђерима и нечувена блага погребена. Такојесвако хтелодавиди, не кости изсеченпх калуђера, него благо силно, које дође „Шваба" са плановима да извади. Дужина поклопнице тако зване игуманове износи 1° и по стопе. Ширина од занадне стране 2 1 1 2 стопе а источне или зачељне, равно Дебела је, или висока 13 1 //. Она, као и остале друге две изгледа, озго, као корито обрнуто дном горе, и стављено на каменасто постоље, свуда около за 1 1 2 стопе дуже и шире одовог; али је све то не само од једноставног камена, него и красно заокружено и отесано. Остале три поклопнице дугачке су свака равно по од један хват, а широке и високе нешто мало мање од прве. Голему смо муку имали, док смо ову поклопницу одкопали; јер је готово сва била, као и остале три, срасли се у земљу. Још смо већу муку имали, док смо је с гроба свукли. Све четири су од црвеног пешчаника, као и стуб онај, на ком лежи скобаљска часна транеза. Овај се камен налази, једни веле у Црљенима окр. београдског, које су један час хода одавде. Но млоги, и то вишина њих, причаху: да се тамо таког камена у тако великој мложини ненаходи, да би се могле оволике рипе одтесати; но се налази у Барајеву окр. београдског, које је одавде 5 часова далеко. Тамо су, веле, цели мајдани од оваквог камена, а налази се и остатака од дељаног таквог камена у том мајдану; те и с тога још држе, да је одтуда донешен. Кад смо свукли са гроба поклопницу, посао нам је врло скоро напредовао, јер је љубопитна светина радила брзо, само да би час пре видила шта ће под овим каменом да буде. Тако смо за тили часак одкопали целу раку за 2 1 !/ стопе, кад нам газда ове земље