Сион

441

н целе изузимајући рскавице, ситне кости и ребра и поребарца о којима овде не може бпти говора; да према овоме неможе обстатп народиа прича: да је сахравеном одсечена глава. Тако исто неможе обстатп и оно народње вероваке: да је се ово догодило тек на 50—60 п неколпко год. до нас т. јест иди у време устанка Карађорђева пди на некодико година пред ово: но кодико су нама познате ствари, но свпма својим знацима: овај се одкопани гроб као и остала трп неодкопана, и у њему погребено лице може без икакве погрешке однети још у 10 век, а не у почетак деветнајестог као што народна прича хоће. Даље по тачном прегдеду све окодинеиместа издази јасно: да је овде морадо битп неко веће гробље и- да је ту бидо сахрањено тисућама помрдих, а на ова четири гроба спада ствар с тога: што су и депше покдопнпце са чекицима издупане од вајкада због траженпх новаца и бдага, а мање и незнатније затрде се, утаманпде. Што ове нису сатарене, узрок је што свако држп, (покрај тога да има блага) да су под њима сахрањени калуђери, дакле лица правосдавна, које кости неваља потресати. Да је одпста овде морадо бити неко огромно гробље, сва окодина јасно сведочи. Осим овог на Ханишту имаде одломака од тесаног и прављеног надгробног мраморја. Паштавише? Ово признадоше и сами скупљени сељаци, којим мило бјаше што су ту „Србови сахрапени", причајући: да јетубило огромно гробље. Оно је постадо одтуда: што је мора ударила и поморила неку војску, која је некада ишла на варош, која је бида на месту садањег Скобаља. А и како је могуће да овде пије бидо веће гробље, кад су сељацп са овога мраморја од вајкада одвлачиди и под своје зграде и качаре подметали. Сам газда Ненад, као да није најчистијп у томе, и ако прича: да су његови чукун чукун прађедови пре 400500 год. тобож неко камење вукли. Оно може н тако бити, али се о тодикој старинп свију становника и житеља у дан. Србијци сумњамо. Но како му драго ствар је објасњена и изашдо са свим нешто друго, но што је у почетку бидо, и што је се причадо. Не само десивши се сељаци да нам захвадише: што дознадоше да су ту „Србови" погребени; него и газда Ненаду и његову брату бјаше одвећ мидо што им пре некодико година погребен отац, ком су подпгди мраморни пештански биљег, а оградиди летвама да га свиње не рију, лежи међу православним прапрачукунђедовима. Оба брата обећашесе: да ће и четирп гроба прастара заградити и оградити једну ограду са очевим; те да их тако свнње не рију. Остали сељаци бјаху тако весели, што је се ирича обистинида: да су пребитке