Сион

442

уморене војводе неке војске ту ногребене, а можда је и с тога, што им је спадо с душе једном вично уображавано неброЈено благо ту сакривено; те мн с тога не само ништа за труд не узеше; него нас још зваху својнм кућама на част као и газда Ненад. Сва је светина наваљивада заједно са Ненадом: да се одкопа још један гроб и то онај што лежи иод средњом поклопницом. Она ме је управо молила држећи још ваљда, акојенод горњом сахрањенчовек и Србин, онда је под овом у средн зајиета новап, и небројено благо. Ја нисам пристао на то, будући подпуно убеђенуоном, што сам нашао и горе казао, те тако нисам хтео трошитп више времена око једне и исте ствари. С тога се опростим са свпма, па дошав кући кмета Иве и са овим његовим чељадима, која нехте баш ни наре да узме у име гозбе и послуге. Видп се, да су овде чести званични гости изкоренили прастари србски обичај, да се ма што спомена ради, да укућанима, те тиме да се колико толико надокнаде бар, ако не и исплате учињени трошкови. Нпје шала нас тројица и три коња, да ручамо, вечерамо и преноћимо, па као два на путу никоме ништа. Тако дакле опростисмо се и са кметом Ивом, добрим и иоштенпм, скромним и благим, но на велику жалост слабим и болестним човеком, који ето толике године влада и кметује над целих 38 глава пореских. Тако је дакле овај број превалио онај обичан уречен вајкадашњим временом и вољом божијом од 30 скочио на 38 глава пореских, или пушака, Негледајући на сво своје кметовање, он би сад платио 50 дук. ц. па би н продао што год од мала и искупио бих се, само да некметује; јер баш неможе да подноси тај терет. Четири пута у месецу дана, мора вели само капетану редовно ићи, без осталих ванредица. Мора сваког петка судити сељацима и дангубити. Мора дочекивати госте као капетана, ћату маторог и малог, практиканте, пандуре и остале госте познате и непознате и т. д. Баш кад смо били скоро на крају Скобаља, свратпше нас у башту помињатог чича Ивана Сремчевића, који се држи за најстаријег житеља овог села; јер је нре Карађорђеве крајине настанио се овде. У башти овој чича је Иван еадећи шљиве наишао на огромне гомиле опека (цигаља) разних, које од тог доба сво село носи за банке и пећке своје. Он је налазио на том месту и осталих разних стварчица, које нам нехтеде показати изговарајући се: да их је иогубио. Зна се да су нађена и нека мала звоеца изобијана и са надписима. У целом шљиваку чича Сремчевића за 1Ч, стопу дубљвне налазе се разне оиеке са кумсалом или малтером. Од но-