Сион

443

јава ових опек§. па заједно 2 */ 2 стопе у дубљину су копали и свуда су ове опеке ископавали. Даље вели нису копали, а види се да дубље има све више и впше опека. Оспм овог налазе се разни крбањци, новци, ланчићи, копља п т. д. разне ствари, које нам нигде не хтедоше показати да их барем видимо. Ови наши људи ваљда од турског доба, свуда и свагде једнако држе и неће никоме ништа, па и своме, а нарочито непознатом, да покажу, држећи се мдогог које чега, које би требало одавна да је пропало и да се утамани. Свуда се боје превара, нарочито гдоба и кулука неких. А како и неће кад се ниже дозна шта је и како рађено и чињено са онима који су где што нашлн па коме показали. За ништа и никрошто људи су страдали и мучени бивалп, па и умирали под мукама, немајући да даду и одкрију оно, што нису нашли и што немају. Нађене овде опеке овакве су: 1. једне су велике за 1 1 | а стопу четвороугалне а доста танке, 2. једне дебеле а велике скоро за једну стопу са шарама животињским неким шапама на њима и са правим к црк. славен., 3. танке дугуљасте четвороугалне, 4. велике четвероугалне које имају куку на целој једној страни као што је она у данашњих наших црепова и 5. мале одвећ лаке препицине које су употребљаване за сводове ; кубета и за ове где није било сисе, седре и себреа. Напослетку нашао сам и нрастарог кумсала којп припада у време србскпх владаоца. Да ли овде пма и веће старине, то би се сазнало само тада, кад би се прокопала цела ова главица. Оно мало старине што се нађе чепркајући ио баштама, садећи купус, нешто граха и шљива, тек је последња површина некадашњих прастарих старина. Е тако се растадосмо са дивним Скобаљем и пођосмо да прегледамо развалине св. Петке у окр. београдском. 5. Развалине св. Петке. Од Скобаља, као што је већ речено, упутисмо се развалинама св. Петке. На путу нашем прођосмо и пребродисмо Љиг, који је млога чуда и штете починио својом поплавом. На врху врба и осталпх дрва оставио је трагове дубљине и висине својих валова, којп су за стубове и грање ових закачене каљаве кршеве оставили, ваљда ради спомена о својој сили и слави. На сваком дрвету могло је се впдити постепено његово нагло опадање, које похазиваху наносни слојеви. Е, пројездисмо и покрај вашаришта на једном високом и голом брдашцу. Мој коњ непрестано је теглио к панађуришту или вашаришту, држећи ваљда, да ми хоћемо тамо. Тако негледајући