Сион

458

Развалине шш урвине ове некадашње светиње српске до олтара дугачке су Б 1 ^ 0 а шнроке са запада 4° и 2'. Ова је дужина и ширина изнутра мерена т. ј. управо шупљина. До олтара је ова светиња ирава четвороугољност, без оних крстообразпих пзидотина, које код певница састављају нречаге крста. Дужина олтара округдог и обрнутог к истоку изнутра је 3° споља 3° и 4 стопе, дебљина је скоро свуда зидова 1 | 2 °, свод или небо више олтара, на ком осим корова, живог и трулог дрвећа, живи огромна мложина отровнпх змијурина, које хоће да скачу на посјетиоце, још је и дан данашњи целокупно и нигде кроз њега ненрокисава. У време мог гледања н прегледања, ваљда због огромне препеке, ни једна неиомењеница није била тако неучтива, да ми скочи за врат и да ме уједе. Но негледајући на све то, немвла музика њихова непрестано Је се чула ваљда да замени божанствено певање и појаље недостојних потомака оних, који подигоше ову светпњу, и да пм на овом свету покажу песме п музике, које ће их на оном свету вечно пратпти, што руше и утамањују и што неподмлађују п не обнављају ове светиње. Осим неба, или свода, над олтаром, био је свод и над целом осталом овом светињом, што се види из развалина, које још неодвукоше безбожници. Овај је се држао на 4 прекраспа стуба који су иред олтаром и 4 друга који су по један хват од западњег зида били. Сва је ова прекрасна и дивна светиња сазидана од тесаног камена, ван кубета ваљда, која су ако не зидана, а оно бар у место себре подзиђивана прекрасном препицаном опеком, смешаном са разним стварима претученом, која се још и данас употребљава као шупља за кубета над сводовима разних светиња Црекрасан живопис са прекраснпм писменима око светаца, који још остадоше са избоденпм лпцем и изврћеним очима, од варварства и дпвљег Фанатизма, показиваше време напретка и славе српске, доба највеће моћи и просветне снаге укупног народа србског, од Јадранског иа до црног мора и од Италнје па до данашњег грчког краљевства већег дела овога : па све до под сами Цариград. Да је у то доба преживописивана сведочи други још старији жпвопис испод овога, као што се на млогчзм местима показа, кад смо овај брисали и састругавали. Свеци су сви високи, суви, коштуњави са мало накривљеним главама на леву страну, са поредким брадама и брковима. Одела су на њима сва старосрпска, а нарочито узимајуће чисто народне српске боје, црвено-рујна плава и бела; а ове боје јасно казују: да су ове светиње живописале и уписивале српске руке за време владе славних Неманића, које млога данашња занешена недоносчад