Сион

514

свети храмови, а ове дивоте п красоте мимоидазе. Негодовање наше нрешло је мету, кад смо чули да супреиодавна нека виша духовна лица у разна времена долазила овим и осталим нашим светим развалинама, па почастивши се само добро око ових, отишла и прошда пх као мимо турско гробље. Пре него што пређемо на развалине Словачке, ваља нам, кад није већ наиечатано ово дело, казати коју о изнађеним 1870. год. старинама српским у овом окр. Тако нам долазе на ред и то: 6. Гробље Чолопекжо и Врелско. Иду1ш у подрпнски округ ради надгробних српских старина описаних у мом делцу „Одломци старих српских гробља и погребних обичаја у Срба", наишао сам у Ђрелу срезу убском на старо-србско гробље, али из новијег доба т. ј. из 17. и 18. века. Гробље је из оног доба дакле, у комесе власт аустриска непрестано смењиваше са влашћу турском у овим земљама. Сами надгробнп споменици јадно и тужно, сиротински, незналачки и робски изгледају, те тиме кажу и времена из кога су и стање народа из којег су. Нема ту украса, ни израда, ни лепота, ни дивота, а од огромноће и величине нема ни спомена. Све што је на тим танушним, јадним, крџавим и чемерним надгробним биљезима, ако се овим могу назватп камичци неурађени и неотесани, ван поклопница, јер ових и нема, једино је то: што се држи за гробље, што је се ту старо Врело сахрањивало, иа се и памти и прича, као за такво. Неколико јадних, грубих и управо никаквих и никако запараних писмена, која означавају идуће надписе, показују и сведоче: да је то место одиста гробље у ком леже тужне и жалосне кости оиих Срба, који у ћесаревој војсци изгинуше тобож за своју слободу, а и не мишљаху да баш гину за славу аустриских Немаца и своје још црње и горе робство. Гробље је ово за један четврт часа северу од старог српског гробља које је било на брежуљку на ком једанашња Врелска црква, и које је све утамањено и употребљено за ову садању светињу врелску и то тако: да су прекрасни биљези са надписима, огромни и величанствени и дивне и огромне поклопнпце његове сами и попунили не само сав темељ врелске цркве, него и по 2 хвата виспве попунише: те је тиме мајстор Тодор користио се ужасно, а српска старина за навек чемерно п најужасније сатрвена и утамањена. Бпљег: (1) „ЗД6 ПСЧИК.\6Т1» РАЕК ЕО (2) ЖИ РДМИЛ2 МИДУТИПСКНЛ 1766 На првом билегу пише ово ; (1) МИРЧ6ТД ХАЧИД 1744. (На 2) „ЗД Г & П0ЧНКА6Т. (Па 3) И ГАКРИЛ2 6ТАН0ИЛ0КИЧ2 ЛГБббЦЛ МЛРТ2 Д6Н2 КК ^ДТИН."