Сион

522

а северна четвороугална. Дужина свију ових кула изнутра, иди управо шупљина њихова, износила је по 3, а ширпна по 2% хвата. Шприна бране источне на свом ждреду износи 3° и 11'. Ова је се по степено суживали и суживала а у овом сужпвању биле су огромее троје вратнпце. Ово суживање тако је ишло, да ширина ове бране прп последњпм унутрашњим вратницама није била шира од \ г / 2 хвата. ДрЈ ; ге вратнице износиле су шприне 2% хвата, а треће или прве од уласка 3° и 3'. Од западне стране обсечен је био овај град једним великпм валом, који и сада још има до 8° дубљпне а 6 1 // ширине; Даље пак по пенцу ове планине нма још две ужасне огромноће вила, којп се, ниско косом венца и с јужне и с јужне и северне стране у дубљину, спуштају. Дубљину н ширину њихову нпсам премерпвао с тога, што због даљина ових, нпсам их подпуне ирегледао; но по причању кмета и осталих оба су ова вала пдубља п шира од овога Ово може бити само с тога што је овај више засут, а иначе у свију славенских градова, валови су обпчно тројнп, седморпти и деветорити; но у свију је најдубљп онај, који је најближији граду, па је оиај од њега плпча и т. д. Тежина овог српског прастарог града од запада к истоку износи равно 70°, а ширина од југа к сјеверу 39°. И дужину и ширпну узета је само шупљпна без зндова, којп су и то западнп, дебео је равпо 2°, а источни 2/^°. Код средпне сјеверног платна, које је на том месту мало округласто и са огромним зидинама, види се нека округласта рупа скоро до врха сва засута. Прп западном платну у граду, а за неколико хвата, од овага, познаје се још и дан данашњи нека дуга четвороугална зданија, која се продужавају од југа па све скоро до сјевера. На средвни баш града познаје се да је бпло неко савршено округло зданнје, а даље од овога истоку, била су само два упореду такође округласта, но јајасте изгледине. За прва зданпја држе оближњи сељаци да су куће за војнике, за оио средње да је нека кула, којој неко и име зна, да је се звала Словац. други опет ие, пего Копиц а трећп п то већина њих да је се звала Чагиљ, као и сами град. За оне остале две већина држи да су бпле цркве, а неки опет, да је се опа у среди звала, Чагаљ, а од оних двеју једна Словац, а једна опет Коњиц и т. д. како ко зна онако н попује. За ону рупчагу, код сјеверног платна, која је са једне стране тесаним каменом п хидра, у личним варом озидана, а с друге у самом самотвору ископана, једни држе да је тамница била овако скоро сви попују врло мало њпх да је била нека леденица. Ствар је у томе: што све развадине од српских градова пмају, и то баш увек при сјевер-