Сион

554

г>кити Грекд плтрТдрхд. Того рдди, Греки родомг, егшскопи по еерти (многи ео с^тб ) костдвшг идошл кк плтрГдрхг> Констдн'гннополиско/иг( едмг(ил^ Мекнедг( и обакишд , что Серкинд н« Х отатх илгкти за пдтрТдрха; Тожс- пдтрУлрхх шедг козк^кстилг сУг еЛ1тднг{ Т^рсцколаг(, что онг пллтит Бг >дет2 тлксг ш ПдтрилршУи еервскои, л дл ондл плтрУлршУд соасћмг у" п Р ЛЗНИТСА ? ни еервинх, ни Гргкг кг гому тдмш, дл не вг(дет2 ШтрУлрдхз-" Цела свађа, коју из овог летописа видимо свршила је се на томе, што Калиник, купив престол срп. патријаршије, заузео га је по вољи Султана , којој бедни Срби немогаху се противити и ако су силно мрзили на недостојног Калиника. А да је пак Калиник II био патријаром српским тврди нам надпис на дувару манастира Калинића , који сведочи да је овај манастир обновљен при Калинику: „тогдд скдт-кишТи престолг еллкс-но-егрБскш прдкАфг? гссподину пдтрГдрх^ КТрг Кллинику II, при господин^ /митрополиту Б^клгрддсколи/ кГрг 1фшУи л1гтл ш Дддмд 7274 ш рождесткд-же по плоти Богл слока 1766."') — Под истом годином 1766-ом ми читамо у дариградском кодексу, да је срп. патријар Калиник II лишен патријаршеског достојанства. У кодексу под 11 Септебром стоји записано, да је присајединење српске патријаршије' и потчинење исте цариградској учињено по сагласију седам митрополита, који беху потчињени Пећској патријаршији, на име: Гаврила Нишког , који је иређе био пећским патријаром, Митрофана Ужичког, Еонстантина Скопљанског, Јеремија београдског , Серафима Босанског , Неофита Самоковског и Гаврила Ћустендинског. Истина је да је срп. патријаршија тада уништена, али је пресна лаж, да је то учињено по сагласију срп. митрополита. Словенски летописи и историци о томе говоре посве иначе: у време то беху готово, сви јепископи и митрополити родом Срби из Србије патријаром — грчким протерани, а на њихова места Грци понамештани. Против овога нечовечног поступка и насиља патриЈ ) Гласн. IV, 46.