Сион

553

јаршеску катедру новим лицем. А то је се врло лако код Тз ? рака могло добити; нужно је само било предложити Турдима знатну суму новаца и молба одма добива удолетворења. Уопште срггско патријаршески цресто беше у то време леп извор користољубивих нроситеља , за који се миоги Фанариоти отимаху. Посредством откупа попео је се на српскопатријаршески престо и Еаллиник II. Ово беше тридесет пети и посљедни патријар сриски. Он давнашњу жељу цариград. патријара испуни и српску цркву потпуно уетупи у руке грчких Фанариота. — Да наведемо истинити историјски Факат, како је сри. патријаршија пала у руке грчко-царигр. патријара: Кад је се упразнила катедра Пећске патријаршије, Калинок, по обичају аегових предшественика, погоди се са Турцима за исту и ови га за патријара српског утврде. Посредником ове куповине буде некакав архонт на име Ђорђе Спатари, који му и новце позајми, да утврђену цену Турцима за сри. патријаршеску катедру исплати , пошто својих новаца није ни имао. На позајмљене новце он изда поверитељу Ђорђу признаницу од страпе срп. патријаршије, као да је се она, тобож, задужила. Ова нризнаница доцније нађена је у артијама реченог Ђорђа Спатари, чије је имање суд конФисковао у ползу државне касе због неке његове кривице. Ова признаница од имена срп. патријаршије пала је у руке турске владе и патријаршија српска постала је дужник турске државе, што је и дало новода, те су Грци могли од Турака одкупити срп. патријаршију и исту унигатити. И таким начином, продаја српско-патријаршеског престола беше узрок паду самосталпости срп. цркве. Ево шта говори н томе срп. летонис: „ИспрдзднжсА пдтрУаринА вфБскдд л -ктл Господна 1765 га>. по причин! тдкои , что Греки прогнлвшг ЕдсилТа Кркичд, Хот^ли к предх В2 пдтрУаршУи Оервскои грск<длч еувлти : л илродх ОгрвскТи, нехо г гкл2 того доп^стити, претили кдменУшг