Сион

562

II.

Расиадање сра. јерархије на неколико ириватних цркава аосле уништења сри. иатријаршије. — Оишти иреглед њиховог етања. Посде пада Пећско-срисае патријаршије сра. црквена јерархија, као што је позиато распада је се на некодико мањих јерархија. Извесно је , да несу биди сви срп. иредједи у то време завојевани Турцима. па с тога несу се све срп. цркве у свима крајевима српским могде ни потчинити цариградским патријару. Срби, који су се у Аусгрију приседиди, не хтеше признати вдаст грчко-царигр. патријара, већ установише себи одвојену јерархију у свему независиму од цариградског патријара. Исто тако и Црна-Гора, која је вазда очувала своју грађанско-политичку независност, нехтеде се покорити у црквеним одношајима царигр. патријару. И таким начином само Стара Србија, Босна, Ерцеговина и данашња Кнежевина Србија беху под турским игом, с тога ти предели потпадну и под зависност цариградско-грчког натријара. — Према оваком положају ствари, од ведике Пећске патријаршије под надзором које беху све цркве из свију крајева српских — створише се три мале, једно од друге независеће јерархије : Оремска архијеиискоиија (столица у Карловцима), ЦрноГорска Митроиолија (стодица на Цетињу) и сриске цркве, које зависаху од царигр. иатријара. Сремско-кардовачка архијепископија оделила је се од Пећске патријаршије још у време сеобе Пећског Патријара Арсенија IV. Јер у време његове сеобе у Аустрију прешло је много срп. народа, који сачињаваше са оиим првим нресељеницима довољан број православних Срба, којима по самој нрироди беше нужно једно више духовно лице , које ће их код немачког правитељства у подитичким одношајима заступати и од несправедљивог нападања заштићавати. То беше један узрок, што се аустриски Срби одцепише од Пећске патријаршије; а други, као главнији, беше тај , што на Пећском патријаршеском ирестолу сеђаше после Арсенија