Сион

568

IV Грк — коме се они нехтедоше иокорети , ни ти га за својег духовног оца празнати. Ето шта их је понајвише натерало , те су за себе установиди независну архијегшсконију. И од тога времена, па до данас, сриска црква у Аустрији постоји као самосталпа и ии одкога независна , под покровителством Аустриског-императорског дома, архијепископија. Оеа од уређења свога није делила горку судбу пећске патријаршије и цркава оних срп. нредјела, који беху нодвластни Турцима, и према овоме, није ни имала никаквих одношаја са царигр. црквом , те с тога, држећи се строго наше теме, нећемо о то.ј Сремској архијепископији ништа више у нашем саставу говорити. Српски предео, који се звао Диоклеја или Зета-данашња Црна-Гора имао је још у време цара Душана своју Митрополију; али ова зависаше од Пећског патријара до самог присајединења пећске патријаршије ка цариградској. Но кад су Турци овладали Србима и царигр. патријар заузео српско-пећски патријаршески нр -стол — тада је црногорска митронолија задржала себи право самосталности и независности од цариград. патријара. Премда су цар. патријари • ! аједно с Турцима више пута пробали да покоре Црну Гору иод своју зависност; али храбри Црно-Горци , благодарећи слози и храброшћу својој и геограФском положају њиховог предјела , вазда су са добитом Турке одбијали , а тиме и царигр. патријарима осујећавали намере њихове. Из ових узрока црногорска црква вазда је туђила се од цариградске и старала је се да нема никаквих сношаја са истом — више је се у потребама својим обраћала руској цркви; па потоме држимо, да иптање о одношајима црногорске цркве наспрам цариградске не може овде ни места имати. Кад је тако, а оно сад да обратимо нашу нажњу само на оне српске предјеле, који су потпали под зависимост царигр. пагријара после пада Пећске патријаршије. Народ ових иредјела, од времена нада пећске натријаршије, испи36 *