Сион

564

тиваше једнаку горку судбу и у политичком и црквенском одношају. Грчки Фанариоти и изелице Турци до таквог су степена гњечили Србе , да је живот бедног народа постао песносан. Они су тако нечовечно и тирјански наспрам Срба поступали, да су ови тражали ма каквог исхода из оваковог чемерног стања. — Ево због чега су понеки Срби одрицали се своје прађедовске вере православне, те пеки примаху римску, а неки мухамеданску веру. На рачун православне вере купована је у то време и политичка и црквена слобода Ово време за народ , цркву , народну слободу и политичко биће, беше тако грозно и жалосно, да многи историци не могу да нађу у филологији такових достојних речи, да би могли потпуно обележити те несреће и патње срп. цркве и отачаства. — У оваком чемерном и црном простору времена српска црква стењаше под влашћу среброљубивих Фанариота и међусобни одпошаји њихови беху у самој рапској Форми, с тога сво то време ми прелазимо са гнушањем и негодовањем; јер тамо ништа поучног и похвале достојног нема, да би наше читаоце занимало већ напротив могли би добити велику отвратност и наспрам самог нашег састава. Према овоме нашли смо за боље, да тај нростор времена оставимо вештијем и Финијем перу, које ће умети задовољити читаоце; а ми само обраћамо пажњу наших штованих читаоца на данашње стање срп. цркве у Босни, Ерцеговини и Старој Србији, гди и данас Фанариоти просипљу свој јед и отров над бедним Србима. Слободно можемо рећи , да су данашњи иоступци грч. духовенства наспрам Срба у многоме блажији и умерепији, него ли оног времена, па према овоме читаоци нека изволе сами створити себи појам о оном жалосном времену, када Срби беху сасвим подчињени. Овакво несносно и несрећно стање Срба, које је произлазило од тежког притиска и угнетавања од стране Турака и Грка, продужаваше се у Србији до другог устанка срп. народа под великнм предводитељем М. Обреновићем I, о чему ћемо говорити у последњем периоду(ИАСТАЛИИЕ СЕ).