Сион

577

је свет постао нрава кукавица. Сад очеви дају својој деци ножиће п оружје кад им је воља, а ире је то било на Ђурђев-дан, па с тога су и бидп добри јунаци и т. д. Само вели још мало жеие нразнују, купају се, чине са стоком што треба , те с тога ти сада и има тога зла више у мушкараца, „За то ти је веди, сада више удовица но удоваца, а више девојака но момака. Пре су и удовци узимали девојке; а сад момчад често узимљу удовице". Он нам нричаше : да ова слаботиња људи долази и од соба, које је први пут Карађорђе завео у Србији, а до вегова времена нико није ни знао шта је то Фуруна — пећ. Собе су почели правити овуда прво Бошваци, које је Карађорђе војујући на Босну овамо силом догонио и насељавао. После тога он је заповедио и овдашњим људима да праве соже и Фуруну — нећке. Причао је и о томе како сада свет слабо светкује свеце, те је п с тога зло и поганштина. Вели „Турнп сами нису никако на рад гонили у свеце, и то је била врло велика реткост да кога натерају да ради. Тако је један ага велпки зулумћар, натерао био покојнога Јована његова друга, да му оре на Огњену Марпју. Кад је друг његов изтерао плуг из свог двора а утерао у њиву агичу, па се прекрстио поменуо Бога п Огњену Марију, па почео да оре, алп осам добрих и угојених волова баш ни маћи плугом. Врачарпце србске и турске (или иотурченпх Срба спахија) чинпле су све чини, ама све у залуд. Огњепа је метула у скрииеже тисовог дрвета па никаквп чини , никакве враголије и чаролије не могаше учинити да плуг оре. Тако ага разљућен однустп радеипка, који ходе кућп здраво са воловима , а агу заболи глава п сутра-дан.... полуди!!! Тако нам прпчаше ; „Сада су жене за то лење и нерадине управо лоауже, што се сада ређе на Божић даје женској децп да први пут почпњу од свију радова да раде. Људи су слаби и маловечпи и болешљиви с тога, што се не чини све оно на Божић сваражић што је се нре чинило. Ретко ти пду колеђани, ретко краљице, дододе , истина иду али махом циганске, лазарице су нам циганске , иолаженик тп није полаженик него како уђе у кућу, па креше, ако иде млого варница, он у себи шапље, ,мени*, а ако је мало, то је домаћину. Нема ти сада нн вила да се јављају. Веди врло ретко ти сада впђа коња виловита кога виле јашу и коме су гриву пледе , нема ни вилиних кода, сад ти се сахрањују по њих некодико у даскама од једног грма одсеченим и т. д. Једном речју старац жаљаше старо добро време, а куђаше ново. Кад га даље за одело и рану питах, каза ми и признаде. да је ово зло и због тога : „што је се сад све одадо на чаршидук 37