Сион

578

-Нема те, снновче, дугачких, дебедих ресаника', нити кабанида, ни дињара оних капа, ни малих женских калпачића црвених, а мушких шубара, ни оних ужичких опанака, на војводских калпака, ни чакшира и долама. Сад ти је зло , јад и чемер. Пре, ко ти је кпез војвода иди кмет, онје носио пдаве додаме, нлаве чакшпре. црвен појас, пурдију, јелек и калпак; Ео је био онако лрост човек тајти је носио дугачак ресаник гуњ до земље, ако је стар, перчин п дињару, а ако је мдад шубару. Носилп су ти чакшире и ужичке .опанке, кабаницу. Онда није требадо соба. Легнем на сред снега у оном гуњу па се не бојим мраза ни студенп. Сад ти је ђавоље ћурченце н једечић као у буле и у Турака што је било. Опанци сад чпм корачпш , а нога мокра. Пре они ужичка п чизме па не може боље бита и т. д. много нам којешта нричаше наш чича Марко , којп по памћењу шта је кад било има нреко 90 година, ама рече шесет до 70, те му тако и записа смо. Он је у време владе турске , а пре устанка Карађођева био шипарац па и орач још. Нанослетку ка.д га син замоди да нас осгави и да је време да снавамо , он рече : „Ето п мој син и има нешто на мене п нема. Вога ми ти је и он слаботиња. -Знаш једпнац је иа га мало гледам, а да имам још једног, би отпшао од њега, да не гледам очпма ову сдаботпњу, а нарочпто његове жгебавце мале, који ни жнве ни умпру, „Тако је синовцп п господо садање, пре је боље бидо, ама нису тако у вече Иднна-дне мрсиди , као ви сада а мој синко! Лаку ноћ и мирно спавање!" Поноћ већ је одавно била нревадила кад смо легли мадо да спавамо; но до зоре ја нисам ни тренуо. Рано у јутро сађемо на кулине. Не гдедајући на сва обећања кметова: да ће дозвати људе, којн имају старине нађене у кудннема п око ових, да ће их замолити да ми покажу овде и т. д. од тог свог посда не бејаше баш нашта. Ми смо опет прошди покрај гробља у кОм смо одконавали гроб један и други одпочели ; те смо се још боље и подоцнцје увериди о ономе што смо навели: да је ово прекрасно бпвше старо-србско правосдавно гробље из горе казаних векова. Све поклопнпце биде су прекрасно израђене од бедутка тврдог, а биљези су мадо дошији, готово сви од иешчаиика тврдог; сад тек дознадо смо : да је отац Ранисављев са својом браћом , не само заградио и присвоио ово прастаро србско гробље ; него га је још и крчно и излунао , те је с тога са сва четпри брата своја подудпо , са чега му је се н кућа скоро са свпм затрда. Гробље је негда захватидо ввше од час хода и сада га има ио ругим дворовима других љу-