Сион

585

и о питању о главенству Папе, које није одлучно рјешено и о неким другим питањима. Али у томе баш и састоји се сва важност резултата добивених на првој Бонској конФеренцији, што она нису посљедни закључак старокатоличког покрета. Они нису друго пего први, унраво најирви корак к сближењу са православном црквом. Старокатолици, тек што стадогпе на земљишту протеста, исказаше своје убјеђење, да је необходно подвргнути строгој критици све оно, што је у област вјероучења придодано посље раздјелења цркава и одма, у самоме почетку свога рада (1871 год.), они се обратише к истоку за помоћ, изјављујући да признају, да се на истоку, у православној цркви, сачувала древна христјанска истина. На сабору у Келну они усвојише ове принципе : 1.) Божественост Исуса Христа. 2.) Он је основао Цркву. 3.) Изворе за дјеловање у сајединењу цркава састављају: а.) Свето писмо. б.) Учење васионских сабора, и в.) Учење св. отаца нераздјелене цркве. 4.) Критеријум у дјеловању мора служити опа. изрека Викентија Лиринског; (Јиос! зетрег, ^иос! иМ^ие, дпос1 а!) оттћиз сгеЛИит ез!. (Што је свагда, што је свуда, и што је од свију веровано.) 5. У дјеловању служиће се само методом историчким. Ти принципи руководили су вођама западне реФорме за сво време од келнског конгреса до Августа 1874 год. у њиовим сношајима са разним црквама и показали су им, да главним начином пажња њиова мора бити обраћена к источној цркви нс само, него да у сношају са источном црквом они само могу наћи остварење Викентијеве изреке. Ти исти принципи убједили су их да једини пут, којим се велика мисао о сближењу цркава остварити може, то је, ако се најавним сборовима сусретну богослови православни и богослови не-