Сион

586

римског западног христјанства, пак се ту договорно сложе у опредјелењу онога, што уираво саставља чисту васиопску истину, шта ли је пород незаконитог живота и поквареног времена, То је убјеђење довело старокатолике па сретну мисао да сваке године сазивљу на конФеренције у Боиу, или у другом каквом важнијем мјесту, из свију крајева богослове који сачуствују дјелу сближења цркава. Првим оствареаем тога убјеђења и била је Бонска конФеренција 1874 године. Ту је ваљало покушати колико значаја могу имати непо. средни сношаји нредставитеља богословске науке православне са представитељима богословске науке запада и морао се је темељ положити даљем дјеловању. Проникнути духом љубави духом мира, слободни од свију оних предрасуда , које су пред очима имали вође црквеног сајединења у Л ијону и Флоренцији (1274 и 1439), сакукише се у знатном броју старокатолички, англикански, протестантски и православни богослови. Таково разнообразије у саставу конФеренције не само што није до сукоба довело, него је баш најјаснијим начином показало колико је добросавјестна била тежња свију присутних, да се до братског црквеног јединства дође. Видилисмо резултате, који су добивени при првом томе покушају, а ено нам и бесједе предсједника конФеренције, која нам показује, чему се можемо надати у будуће 1 ). По добивеним резз г лтатима ми можемо већ свој суд исказати о томе, колико се је оправдао метод реФорматорског дјеловања западних богослова, а важност саме конФеренције познаћемо колико по Формулираним одлукама догматнчким и каноничко-обредним, толико више ако се обазремо на то, шта је урађено посље конФеренцвје у течају једне годнне дана до сазова овогодишње конФеренције. У периоду времена од Септембра пр. год. до Августа ове годиие старокатолици у дјелу реФормис .ања пођоше врло Ј ) ВепсМ (Љег сНе ТЈшопз-СопЈегеигеи ги Вопп 1874. \'оп Вг. Гг. Н. Кеизсћ, стр. 18—23-