Сион

591

даве вјере англиканаца и старокатолика о ироисхођењу Духа св. чисто православно, а друго, шго се је тиме црелазило из области догмата у област богословља. Дух љубави и мира гшак их је нриволео да уступе опћој жељи и одбору конФерендије одма је повјерено било, да приступи к саставу таког изложева, избравши Јована Дамаскина, да његовим рјечима опредјели у честности учење о Духу светом. Св. Јован Дамаскин, као предсгавитељ учења древне цркве о исхођењу Духа светога, био је изабран по предлогу једнога од старокатоличвнх чланова одбора. Дамаскину је дато иредпочтење од свију прво зато, што он но добу у коме је живео завршује собом круг грчких св, отаца — богослова древне нераздјелене цркве ; а друго, што у своме богословљу он гтредставља скун свију мнења грчких светих отаца, који су прије њега били и наносљедак, што он има авторитет светог оца и ученог богослова како на Истоку, тако и на Западу. Изложење учења о происхођењу Духа св. по Јовану Дамаскину представљено је било у шест тачака. После свестраног обсуђења свију тачака у одбору, на обћој сједници 16. августа предсједник др. Делингер представио је најпре вјеровање англиканаца и старокатолика о нроисхођењу Духа светог , онетовавши гореприведене четири тачке, и онда је у иуној свечаности прочитао следећих гаест тачака, које су од свију чланова конФензренције усвојене биле : „Ми примамо учење св. Јована Дамаскина о происхођењу Духа светог, како је оно изложено у сљедећим тачкама и то у смислу учења древне нераздјелене цркве: „1., Св. Дух исходи од Ог^а (е х тоу :ттагобд ) као из ночетка (а^гј), узрока {ал т(а) и извора (тггјугј) Божанства. (Бг гес1а 8еп1еМа п. 1. Соп1га Машсћ. п. 4.). „2., Св. Дух не исходи од Сина (ек тог) У10у), јер у Божапству има само један ночетак (а^тј), један узрок (ш1Т1а), којим је постало све што је у Божанству. (Бе Лп1е ог1ћо(1, 1, 8.).