Сион

600

ноже, у помоћ. Похитајте док их душмаии иису огромном силом сасвим утаманили! Похитајте и нружите братску руку номоћи, јер што је за борце тих крајева турска сабља , то је за старде и нејач по нланини и туђим земљама оштра зима, која настуна, и одсуство залогаја хлеба. Љубав хришћанска нрема човеку и сорам целог човештва у обште изказивала се, мимо политике, у све векове и у сва времена у разним видовима добротворства и сачувствија; јер је то налагало хришћанско милосрђе. Нека вам особито сада буду на уму речи снаснтељеве : „Све што учините ма коме од млађе браће моје, то сте учинили мени." ПрсессА. међунар. комитета за сиротињу, митроаолит србски М И X А И Л. Овакав нозпв, пуштенп већ у свет од стране нашег преузвпшеног Архипастира, напомнње нам с једне стране она несрећна и грозна времена незнабоштва кад су првн хрпшћани трпелп свакојаке муке и невоље од непријатеља Христових, а с друге стране — оне велике јерархе и свете очеве првенсгвујуће дркве христове, који у таквој прнлици и могоше и хтедоше дићи сг.ој глас у одбрану п заштиту бедне млађе браће хрнстове и разпламтити срца људска да се гласу љиховом одзивају и приносе скудну леиту на олтар сиротпае према потреби и према своме материјалноме стању. II заиста у првим вековима хришћанства, кад се дружина хрпшћанска налазаше у тешким полнтичким околностима, и кад нодобно нашој ојађеној браћп Босне и Херцеговине — нод цритиском силе неверничке — насељаваше пепролазне гудуре и дубраве и тражаше хљеба и крова у туђннству, — доброчинство овог реда, на које сада наш Архипастир позива сву срећннју децу хришћанске слободе , изказивало се доиста далеко боље и обилатије у засебној иомоки, него што се исказивало у пожртвовању на оигите добротворне усганове и подизаве општинских странопримница и завода за сиротињу, каквима је сада, да рекнемо, обилато снабдевена просвећена Европа. Јер ту небеше питање о поболшању живота и стања угњечене и потлачене браће хришћана: ту беше питање о залогају хлеба, •— дакле питање о опстанку живота човекова, као што је случај данас са кукавном нашом браћом Босне и Херцеговине.. II премда је изрека Господова : „кад чиниш милостипу, нека незна лева твоја рука, шта Ле уделити десна" оставила у неизвесвости многе носебне примере доброчпнства п мнлостиње , али је и пак извесно , да је милостиња у првим вековима хришћанства била базис, на коме се зидало п одржало младо хришћанство.