Сион

550

они се , ено видимо, тргоше из сна и решише се или човечански живети или мученички умрети. — Ми чујемо тужан јаук бедне браће наше, где нас у помоћ зову; до наши ушију допире писка сироте иејачи наше браће робова. Па зар ћемо на оваке тужне гдасе стегнути наше братско срце? Зар ћемо равнодушно гледати, како дивљи непријатељ и сад облива крвљу невине деце српске земљу српску ? Не , неће и иеможе Србип равнодушно гледати да неиријатељ оковима стеже брата његова. Он ће радо потрчати брату у помоћ , па с њиме у слози и братској љубави расковати тешке ланце тиранскога ропства, што му браћу тиште, јер му за девизу служи српска народна изрека: „Само слога Србина саасава." — Амин. О одношајима српс^е цр^ве наспрам цр^ве цариградс^е, од првих времена њенога биЈ\а, па до данас, (НАСТДВАК). И тако на Пећску патријаршију после патријара Арсенија IV, Турци поставе Грка — Јоанићија III, којег 1760 године ми видимо на патријарш. цариградском престолу. За овог патријара говори се, да је покрао све драгоцене ствари срп. патријаршије, које су по неколико векова чуване у ризници пећске патријаршпје, 1 ) (и сигурно је за те драгоцености српске купио од Турака цариградски патријаршески престо, ала је достојан звања васионског оца!!!). После Јоанићије III около 1750 г. на пећској патријаршији беше патријар Атанасије — Срб из Скопља. Овај патријар , као да је се научио од Грка , умеђаше ласкаво опходити се са Турцима и с њима се слагати , те с тога он не само да је слободно обишао сву Срби.ју по разним званичним делима, већ је, шта више, слао посланике у Русију са особитом поруком. Он је Ј ) Ист. дрк. мала Београд 1856 г. стр, 133.