Сион

633

надом на помоћ божију, ако не на том светом месту, гди се вазда проповеда права и истина наука ?! На каквом би другом месту срп. народ могао понављати успомене и спомињати негдашњу сјајност и славу своју и својих предака, ако не на саборима код цркава и манастира , као још на јадиним местима, где су Срби имади могућност састајати се са својом браћом и где међусобно делише своје жалости и тешкоће, које лежаху на грудима њиховим, као сини камен?! — Само тамо (у манастирима и црквама) беху школе за народ српски, у којима се они учаху и договараху за опште благо своје, за сво време њиховог тешког и неописаног ронства — под игом азијатских варвара. — Тамо је, имено, поникла прва мисао у срцима духовенства о ослобођењу сра. народа. Јер српско духовенство беше душа и срце устанка срп. народа против својих дивљих угњетача. Оно даваше народу свом и моралну и материјалну помоћ и тада и пређе устанка његовог на Турке. Да, пред сами устанак Срба, па и после, видимо на све стране свештена лица, гди са опасношћу свог живота и целе породице своје трче по Србији, те српски народ буне и подижу на оружије против душманипа, уливајући му у срца његова велику наду на милостивог и правдољубивог Бога и помоћ његову. Они у овој прилици, гата више, позиваху се на знамења , која Бог по небу тада меташе, говорећи, да је и Богу додијао јаук и патња сиротиње српске, па с тога својим небеским знацима позива свој верни срп. народ, да устане на оружије, те да безбожничку силу сатре, која га у ропство зави. Но и ово није све. Свештеник свилеувски припасује сабљу, скупља око себе српске соколове и удара заједно са протом ваљевским Матијом Ненадовићем против српског непријатеља; ступа у најжешће битке и, одсецајући турске главе, даје пример српским јунацима л како се ваља јуначки борити за ослобођење своје и свога потомства. Сем тога, ми видимо где у то време срп. духовенство заступаше »срп. ди-