Сион

634

шшмацију." Протојереј Алекса Аазаревић из Шопића путује у Цариград ради договора са Султаном о миру и утврђењу исгога. Протојереј Шабачки Јован Папловић такође путује по страним местима и тражи помоћи код јевропских дворова; иутује у Цариград и тражи од Султана , да овај призна права народња. Он се обраћа за то и патријару дариградском, да би му овај штогод помогао код Султана, и овај му, као добри (?) отац и верни (?) пастир наш, одриче сваку помоћ. Даље: игуман Хаџи-Константин причешћује устанике српске и закљиње их том св. тајпом , да се боре за крст частни, веру православну и слободу златну до посљедњег издисаја свога. Прота Атанасије благосиља и заклиње војводе срп. народа, да неби издали свој бедни и претужни народ; опомиње их на њихову свету дужност и велики задатак и, усљед тога , преклиње их , да не ножале ни једне жртве од своје стране, те да би слошки са народом могли мисију своју извршити и народ ослободити. — Млади капелан Л.уке Л.азаревића — Јанко Протић, 1 ) пун живости, воље и ораторства, трчаше по селима, те храбраше и тјешаше оставшу код кућа нејач и женскиње , а равним начином ревносно труђаше се о сабирању провизије за војску и отправљаше исту на месго војне. — Овде ми тек неколико лица именовасмо, која учествоваху у дјелу срп. ослобођења за које, више — мање знаде историја; а колико ли имаде још таквих лица, која су остала не известна срп. историји, а међу тим они су били ревностне и срдачне руковође народа српског у то кобно и несрећно време, када живот његов висаше , тако рећи, о концу, када србин сваког тренутка очекиваше горку смрт ? — И доиста, сваки међу нама мора призиати, да је срп. црква и њено духовенство било прва чињеница у делу српског ослобођења, и сви знамо, да је свештенство понајвише донринело на олтар ослобођења срп. народа у Србији. — Но како је у Ј ) Овоме сам опет ја био капелан и он ми је много којечега о Луки и другим причао што не долази у план нашег састава. — Автор.