Сион

656

коначно униште галикански назори , који су изражени били у позната четири чланка 1682 год. 3 ) Томе су нного допринје^и кардинали , који су уједпо и министри били, и жене, које су увјек у оваковим стварима у Франдузко.ј много уплива согДапШ ^гаМае е1 Пћеп агћИги — МоИпа 1601), који су се удаљили од Августпновог учења п који својим учењем о благодатн иодходе Пелагијандима. Учење Јансенијево развило се је толико, да сљедбеницн о. Молпне почеше стрепптп, да се аиов значај не усколеба и спремише на фини начин Ватикан да осуди Јансенизам, којп се је особито у Французкој распрострањавао. Зиаменита була ЈЈпгдепИиз (1713) положпла је крај Јансенизму у Французкој, одкуда је он у Холандију прешао. — Јансенистичке распре служе врло љепом илустрацпјом историје западне цркве! В. о овим распрама Ђг. V. ОиеМее 1.а Рар и1е ћегеИдие. Рапг 1874 ра§. 87 С-равнп: Ђг. Негвод Кеа1-Епсук1ора(Не Јиг Тћео1о§'. VI. 423—433. Н. М. 2 ) Год. 1681—82 у Парнзу држана је била скушитина клира Француског под предсједништвом епнскоиа и зпатног богослова Лов8ие^-а, на којој су расправљане бнле т. зв. галнкаиске слобоштине. На тој је скупштини израђена била иозната Бес1агаНоп с1и с1егзе (1е Ггапсе, која је садржала сљедећа четирн чланка: „1., Св. Петар, насљеднпк и намјесник И. Христа, и црква добнли су од Бога власт само у духовним пптањима, а никако у питањима свјетским н нотоме краљеви и кнежевп не морају се нодчињаватн у свјет. питањима ннкаквој духовној власти; њнх пе може дух. власт сбацптн, нптп ноданпке од заклетве одрјешити. „2., Власт апост. нрестола тачно јс опредјељена канонима Констанцког сабора , који су и од римског престола утврђени н које је увјек без промјене галпканска црква чувала. Тп канони морају остатп у пуној сили н Франц. црква осуђује оне, којн нх не одобравају ц којн пх као привремене сматрају. „3., Сходно с тим и власт рим. престола ограничена је канонина, који су признанп васпон. црквом. Морају такође иодпуцу силу имати предппсн, обичајп п начела , која су примљена у Франц. цркви п која су одобрена била рим. престолом и црквом. •„4., Премда у вјерским питањпма папа пма главнији глас , али одлуке његове нису подиуно обвезне , док их сва црква не одобрн." — Прав. Собес 1874, IX, 70. 71. — Ђг. Нетод Кеа1Епсук1орасПе IV, 647—652. — С. Сап1и , 8(;опа шпуегв. БоситепН, КеН&шпе р. 351—352. Н. М.