Сион

657

имале. Револуцијом 1789 —1804 била је Французка црква за неко време уништена; али се носље опет подиже и већ је изгледало као да ће се на ново успоставити на свом старом галиканском темељу. Него то је тек тако изгледало. Наполеон I. 1802—4 био је најбољи савезник папин и са његовом помоћу Пије VII извео је једну од најљепших маневра, што се је и помислити могло: он је једним потезом пера уништио сав Французки епископат и од тог доба сваки епископ Французке, ако је хтјео да слободно епископску власт врши, морао је од папе ту власт искати. Теоретично је ипак стојао бар један још стуб галиканске системе, на име изрично одрицање папске непогрјешивости, Риму је и Језуитима предстојало дакле да и тај најпоследњи стубац галиканства поруше. Сувремено је и на Германију поглед бачен био. Кад сам ја 1859 год. у Риму био , из уста многих нрелата и" самога папе пија IX чуо сам , да у Риму влада велико неповјерење к њемачкој науци и њемачкој богословији. И наспрам ове нашло се је потребитим противуставити папску непогрешивост као неки госћег <1е ћгопзе. Задаћа Ватикана била је дакле опредјељена: уништити коначно галиканску цркву, а њемачку науку подложити власти језуита. Ето, господо моја, каквим начином питање о происхођењу Духа светог стоји у тесној свези са многима другим важним питањима , и у обће са свим оним, што се данас у римској цркви сбива. При контроверсијама међу Истоком и Западом радило се је , као што видисмо , увјек о другом нечем више, него ли о питању о происхођењу Духа светог. То се разјасњава тиме , што и с једне и с друге стране сматрала се је са неповјерењем свака рјеч противника и увјек су се неке задње мисли при томе имале. Различити изрази Латињана и Грка, који су сами по себи јасни били, да је само добре 42