Сион
667
кућама невенчане на велику дангубу , штету и трошак; но који поповима дуплу венчаницу плати, њих попа венча баш на заходу сунца. Закона нема да попови после подне не венчавају, него кажу да имаду некакав распис. Питам г. министра нросвете: је ли њему познато да су духовне власти издале какав распис , да свештеници после подне никога не смеду венчати , и ако су духовне власти доиста такав распис пздале , је ли то било са знањем г. министра просвете? Је ли г. министар вољан , да и даље такав распис у важности остане, којим су остављена врата да се наш народ глобити може ? Ја ћу се задовољити тек онда ако г. мпнистар нареди, да су свештеници венчање дужни свршити свагда до заласка сунца а да зато особиту награду не траже. 15. Фебруара 1875. год. Вељко Јаковљевић.
Г. министар просвете и црквених дела под 27 Фебр. тек. год., президпјалнпм носмом својим оправио је исту интерпелацију по надлежности његовом високопреосвештенству г. митрополиту Михаилу, тражећи, да свештеници дужни буду венчавати брачна лица и после подпе до заласка сунца а да зато особиту награду нетраже. Пошто је ово предмет, који засеца у делокруг радње сабора архијерејског, то је он ове године и изнешен сабору архијерејском и решен овако: „Почем се на страни 140. гл. 50. кормчије — књиге црквених канона и закона вели ово: „дл недерзнетг никдкоже ереи подх прдкилнок) кдднпо и подг гр^х 0 * 12 шертниш, никого же к^кнчдти по об^д^, нижг кечерх, но порднг> ничтоже адши \2, ниже пикшихг: двТе по кожествгннои лУтургУи, или понб по члскх^, предг(готокЛ5ННМХ2, и уже испок^ддннихг с^фихг дл к^кнчдетг; а на основу том и сабор отачаствене црквене власти у правилима за венчање под бројем 5-тим рекао је ово: „венчање се свршује изјутра, до пола дана, а не увече, нити ноћу, — у цркви и у капели, а не у дому, осем кад архијереј одобри." (Ручна свештена књига, и православно србска црква на страни 116—117), од кога правила и реда веможе ни сада одступити. Но због наших неприлика, што су цркве на многим местима удаљене од села , и због рђавог времена ако се деси да сватови дођу и доцније, сабор архијерејски наређује: да свештеници у таквим околностима венчавају до 3 или 4 сахата по подне. Ако у овим случајима који свештеник тражи већу таксу, то је злоупо-