Сион

696

Познато је, да су јепископске катедре , па п митрополитске у Србији често , због непрекидног ратовања и преговарања о миру Срба с Турцима, остајале празне по неколико годиеа. Тако нпр. кад је Агатангел, београдски митрополит, одпутовао у цариград за патријара, тада српско-митрополитска катедра стојаше неколико година непопуњена и тек 1825 године буде из цариграда послат, на катедру београдску Кирил-грк и ако су тада Срби молили патријара , да бар постави за српског митрополита Србииа. — Овај Кирил управљаше срп. црквом само две године и затим умре. А после смрти митрополита Кирила-грка кнез Милош Обреновић I. пошље опет Султану и царигр. патријару посланике с молбом , да се у Србији постави за митрополита Србин, од којег ће и црква и народ више користи имати, нарочито због тога , што Грци , незнајући срп. језик, не могу иикад проповедати слово божије народу, а то је имено најнужније и било за срп. народ. Али Султан и натријар несу баш хтели ни главе окренути на посланике Српске нити на молбу кнеза сриског, већ одма пошљу за митрополита срнског Антима-Грка, јепископа Л.овчанскога. И премда је овај митрополит доста добар био и за народ и за цркву, али ипак народ српски ненавиђаше га, због чега , као осетљив човек, мораде наскоро оставити срп. митрополитску катедру. Он је отпутовао најпре на Атонску гору , а затим у Јерусалим, под предлогом, да се поклони гробу Господњем , гди је и умр'о 1830 године. Говори се , да је овај митрополит саветовао цар. патријара да непремено постави Србима за митрополита Србина , доказујући да никакав Грк не може тамо дуго опстати, нити пак од какве год користи за цркву и српску и грчку може бити. После Антима кнез Милош у договору са народом избере два кандидата — одСрба: Мелентија Павловића, архимандрита манастира враћевшнице, и архимандрита Герасима, те их пошље у цариград патријару с молбом , да првог —