Сион

703

реје, који би, као рођени сииови тога народа, јаче покретали цросвету у његову језику. А јединство догмата увек ће све нравославне архијереје везати за велику цркву, што ће нак обдржавати васељенског патријара на висини његова положаја" 1 ) Његово високопреосвештенство наш г. Михаило није се зауставио само на тој првој посланици, послатој у виду одговора цар. патријару г. Григорију на његово писмо. Он, бринући се о општем благу целе православне цркве , нађе за нужно да и другом својом посланицом очитије и потпуније разложи и објасни своје мисли о том питању цркпенскобугареком. Ова друга посланица митрополита српског Михаила датирана је 14. Декембра 1870 г. и санкционисана у 4-ри тачке, из којих очито се види у колико његово високопреосвештенство сажаљева о том немилом, за целу правосл. цркву, појаву, који се је појавио с тога, што велика црква није у своје време уважила правична тражења правосл. бугарс. народа. Он , шта више, стојећи на темељу правде, истине и искрености, која доликује правос. архипастиру, смело осуђује некоректност царигр. натријара , и горко сажаљује, што је посљедни дотле дело то довео, да је и светска — и то још што је много жалосније — иноверска власт у то се умешала и против свију канона издала свој указ (султански Ферман), који је тек саму ствар много више заплео. — Против оваког поступка цар. патријара и световне власти, г. Митрополит строго протестује и доказује противзаконитост султанског Фермана, а уједно даје скромне савете и .упутства цар. патријару, како да у овом делу поступи. У овој посланици Њег. Високопр. Митрополит Михаил обраћа се још ка цар. патријару са јаким разлозима да је већ време, да велика црква погледа својим материнским справедљивим оком и на нужде и невоље њене деце у Херцеговини, Босни и Ст. Србији, која пиште под притиском ') Православље за год. 1871 — схр. 138.