Сион

708

Суштина мус*ломамск;е вере и њем ушлив ма мора»л 5 образовање и развитак. марода. Нре него што рекнемо коју о суштини мухамеданске вере, сматрамо да неће бити сувишно, ако ма и укратко прозборимо о њеном ироисхођењу. Мусдоманско учење, које је изложено у корану, нпје нешто ново-орпгинално, већ је натрпано и позајмљено из других релиђија, које су биле главне онда у Аравији. Мухамед је унео у своје учење мноштво уредаба и правила из устава незнабожачке релиђије , која беше јако развијена код супленика његових Аравићана. Одатле је извукао Мухамед ону наредбу: да се клањају с многобројним неким обредима и церемонпјама мекикскоме храму, т. ј. да иду на Ћаабу (хаџилук); одатле је позајмпо многоженство, петорично-дневну молитву, клањање и ударање челом о земљу. — Много је он позајмио п из Мојсијевог закона, а на име: да/је један Бог , да је створен свет овај за 6 дана, а у седми био одмор божији , да ће бити суд посмрти, рај и ад, васкрсење мртвих, страшни суд, да треба приносити жртве и курбане, и још много, много што шта друго. Све ово сјединио је он у једну релиђију, нешто скратио, а нешто додао; но главно је ово: све што је позајмио, он је то оденуо у богату Фантазију , каква је само њему као сину источнога краја својствена била. МухамедЈ беше позпата и хрпшћанска релиђнја; но из ње он узе само неколико јеванђелских изрека и поука, а не узе ни једног основног догмата. Мухамед признаје Христа за пророка, али одбаци његово божанство. Он знађаше, да ће понајвише наћи следбеника међу арапима и јудејима, па с тога се и побрпну да у своје учење унесе што впше из учења тих двеју нација, како им та нова вера неби била сасвим непојмљива, те да их тако лакше у њу привуче. Но поред тога Мухамед и по природној својој наклоности, а и по својим политичким предрачунима, није баш био наклоњен Христовој вери, која све људе грлп подједнако и шнри општу љубав и братство. Он предвиђаше, да своју веру неможе разширити речју п убеђењем, већ огњем и мачом, па с тога му далеко боље беше по вкусу строг закон мојсијев, који одређиваше Ђ око за око,