Сион

709

зуб за зуб ." И Мухамед одређује чан н ступањ освете. ,Ако се светите за увреду, вели он, то светите се онолико, кодика је увреда што вам је нанешена." Главно учење његове релнђнје —јесте учење о јединству Вога. „Нема Бога осем једног Бога , и Мухамед је његов пророк," ево изреке у корану , коју можете срести на сваком кораку , чути из уста сваког његовог следбеника. И Мухамед одиста није могао да трџи идолопоклонство па и део век свој ратовао је против њега. Но што је много узео из те вере и у своју веру унео , то је, као што рекосмо, јак доказ његовог политичког рачуна и увиђавности. Осем позајмљених правила и изрека, што је Мухамед унео у своју религију из различних религија , он је много унео у своје поуке нз арапских обичаја и нарави. С тога видимо да допушта (премда с неким ограничењем) обичај крваве освете , који је од вајкада постојао међу бедуинима; пооштрава наредбу: да се жене затварају и лица своја покривају, која се забрана у аравнћана идолопоклоника простирала само на девојке. На послетку, поред јасних изрека корана, којима се до тога унижавају женскиње, да се увршћују у једну врсту с животињама, — он у исто време уноси правило, да се поштује и чува слаба и беззаштитна женскиња, а то је, по свој прилици, позајмио из бедуинског обичаја, и из додира с хришћанским друштвима. Не треба заборављати да је Мухамед из сваке релиђије позајмио само другокласне догмате а одбацио из сваког тог учења оно, што је најглавније. Из Мојсијевог учења — избаци наду на долазак Месије; из аравићанског. — идолопоклонство; из хришћанског — таинство искуплења , божанственост Спаситељеву и љубав наспрам целог човечанског рода. Ево главних правила , која састављају темељ мухамеданске релиђије: вера у једног Бога и небеске духове , предопределење (судба), каштига и награда у будућем животу; даље, да ће бити истребљени огњем и мачем сви они, који нису мухамеданци; да је сваки дужан засебно умивати се и молити се пет пута на дан Богу, делити сиротињи (па макар од оних, што имају, и отимао), постити и путовати макар једном, ако не сваке године, на ћаабу. Но да видимо како се врше ови догмати и какав значај они имају у животу мусломанских народа. По учењу мусломанске вере, тек што умре човек, ал већ подпада под заштиту пли под гонење: дух смрти својски ирихвата душу мусломанина , а на против без сваке етикеције поступа с