Сион

711

права њихова , он би — иаравно — наишао на одпор са стране људи и стекао грдне непријатеље. Међутим Мухамед — као човек препреден и нрактичан — није нмао пред очима правду , већ то, како бп његова вера била боље примљена и што јаче разширида гране. И ево због чега он својим следбенинима не само дозвољава да купују ропкиње, но чак одређује и број штапа, којима може правоверни каштпговати непослушног роба по леђима ил.и по табанима. Но давајући ово госнодарима једном руком, он им другом руком одузимље саветујући их, да се милостиво опходе са робовима и да гдедају на њих као на своју децу, за коју ћеду нред Богом одговарати. Под утицајем јеванђеља он иде још даље и вели: мусулманнн, који жели да учини какво истинско А°бро, треба да одпусти роба на слободу, ако му је само овај служио верно и поштено." Такав савет пророков имао је огроман значај. Сваки роб, получив одпуст од свог господара, постајао је таквим истим равноправним грађанином, као и његов господар, а могао је заузимати у држави раз«1ичита почасна места и узвишавати се до највећих звања. И заиста већи део чиновника и командира над војскама отоманске империје, о којима зна историја и чија су имена сачувана, принадлежи к броју тих ослобођсних робова. Еад ропкиња добије однуст, она већ постаје дама (ханума) и од тог тренутка нико нема права да је обрати у своју" сопственост, док неби издржао све Форме и предписе закона, удешене за то у ћитапу. Л.епе робињице турци одма смештавају у харем. Које су из њих понајлепше узимљу их за жене , а које су лошије по лепоти одређују за слушкиње, куварице и послуге при харемима. Коран строго налаже да се чува "Сетр-Аврет", т. ј. закон који заповеда женскнњама да покривају своја лица. Но да видимо шта из тога излази на практици. У харемима својим турци морају да држе много послужитеља. Ако у харемима служе туркиње, оне морају одма — чим се њихов господар појави — бегати у разне кутове да се сакрију од очију свога господара, и уместо да брижљнво раде свој посао, оне морају сав посао прекинути, па се журити како ће боље и више умотати своје лице, да господар невиди. Па и самом Турчину није баш пријатна ова сцена, јер и он сам мора свагда бити на опрезу кад улази у харем, да'их неби затекао без покривача. Друга је то сасвим ствар с робкињама! Од њих се он не мора ни најмање лпбити. Оне нису ништа др"уг° Д° н>егова сопственост, коју може гледати без покривала. И ево због чега Турци