Сион

712

радо набављају ропкиње из других крајева и идаћају за њих леле новце; а тиме своје женскигБе често остављају без насуганог хдеба! Вера мусдомана у иредоиределење (у судбу) има такође хрђаве последице за друштвен живот. Ма где да се находите (вели алкоран), ма били и на највишој кули, смрт ће вас наћи, само ако вам је суђено. Не убијаш ти кад убијаш, но Вог убија. Не окидаш ти стрелу кад окидаш , но Бог окида. Беде и неволЈе неће нигда поразити земљу и л>уде, ако то није написано у књизи још пре саздања света. Ако буде каква зараза у тој страни, где обитаваш, не бежи одатле и не напуштај свога огњишта. Ако коме није суђено да умре, он неће умрети, па ма како био окружен разноврсним заразама и болестима". Вера у овакву судбу врло је убиствена за народно здравље у турској — у овој жаркој и топлој сграни, па још у народу полудивљем, који цело своје образовање завршује са изучењем своје релиђије. Сугласно речима својега пророка турци утврдо верују да сваки још на рођењу добије иресуду: да ли ће умрети од чуме> или ће погинути на рату, или од друге какве напасти, — као и то да су све жртве , које ће насти од оваквих и подобних. случајева, још напред записане у књизи судебници. „Кисмет" (судба) у бога века стоји на језику османлије и он се никада небрине да предупреди заразне болести , већ напротив готов је да наружи свакога, на коме само примети и оно најмање страховање и зебњу о себи. Ако турци носе човека, који је умро од чуме, и примете да се неко уклања испред мртваца , — о! он је онда награисао! Они ће се нарочито устремити на њ , да га покојником дотакну; н ако овај умакне , то ћеду га изгрдити на чему свет стоји, говорећи му: и зар ти хоћеш да одвратиш неодвратљиву руку судбе?". У Дариграду има много дућана, у којима се продају хаљине, свучене са мртвнца убитих чумом, и турци бев икаква страха куиују те хаљине , те тако још боље шире чуму и разносе је по свима крајевима вароши. Исто тако овај догмат има хрђав уплив и на наравственост. Турчин учини нешто што неваља , па помисли , помисли и рекне: „Еисмет ." С тим*се он уснокоји и савест га већ више немучн. Тако исто и сваку беду, која га постигне, он нетовари на своју памет, на своју