Сион

719

ници курије препрјечили су га, захтјевајући ништа маве, него безусловно иодчињење друге подовине. Они нису хтјели нама Њемцима ни тодико дати , колико су Французи у својим гадиканским слобоштинама имали. Ако је дакле стара царевина нропала , ако је Њемачка на двје половине раздјељена и ако је протестанској половини духовна превага у част пала, то ми морамо просто казати: ви сте у Гиму тако хтјели да буде. Прелазим даље к другој, негда великој и силној, а данас уништеној држави. Пре 200 година Пољска је била држава са 20 милијона поданика и доста јака , да своју самосталност напрам сусједних држава обезбједи. Али је Пољска страдала од двје јаке болести. Прва је била религијозно разјединење, које је подржавано било од ианских нунција и језујита тиме , што се је са највишом ревносћу извађала она римска теорија, да се противу иновјераца сила употребљавати има. Ту су била три различита вјероисповједања: источно, протестантско и римокатоличко, — ово је посљедње бројем најаче било. Год. 1593. почеше језујити кроз послушне им епископе приводити у дјело унију, употребљујући особито противу козака насилне мјере, које су до крвавих сукоба долазиле. Од тога доба неуморно се је радидо , да православне власти Гима подвргнути буду. То је изазвало с једне стране многе унутрашње ратове, с друге-утицање странпх држава у унутрашње послове Пољске на запггиту жртава религијозне интолеранције. — Друго зло , којим је боловала Пољска, било је Пољска властела, која је од језујита васпитавана била. Властела је била наклољена к страначности, расположена к сплеткарењу п анархпчности , нити се је икаквом политичком авторитету подчинити хтјела, а међутим је несиособна била да сама собом такав авторитет створи. И то је било узроком оне абсурдне Пољске конституцпје, Краљеви су бивали бирани и круну су своју морали просто куновати за концесије, које су наравно у знатној мјери морале унижавати краљевски авторитет. На земаљским саборима Пољске , противни глас једног једитог властелина уништавао је сваки закључак, — безмислица такова, какове у свој свјетској историји подобне нема. Из властеле су изилазили већим дјелом Пољски епископи. На својим епископским катедрама , они су се главним начином бринули о томе, да своје Фамилије обогате. •— Није овдје мјесто да се са моралног и политичког гледишта разсматра поступак трију велесила , које Пољску међу собом раздјелише. На сваки начин могу се Пољској згодније него икаквој