Сион

720

другој нацији приложити оне рјечи св. Писма: Реп1Шо Ша ех^е. Три ведесиде биле су само гробари, који су моради закопати трупину, која је већ путреФицирана бида. Прелазим к другом народу, који је врдо важну удогу у свјетској нсторијп играо и који ће јамачно и у будуће подобну улогу играти У средљим вјековима бида је Французка нација мезимче римског престода; Французка је нација штитида и помагада папама у његовим борбама са Њемачком и другим државама. У XVI вјеку појављује се у Французкој јаки протестантски покрет. Много стотина хиљада Француза примише још пре протестантско учење и организираше своју цркву. Настојањем папских дегата и Француских кардпнада , који су већим дједом и министри били, установљрна Ј 'е система принудителног подчињавања протестаната, која је проузроковала жестоке религијозне ратове, без којих се је могло бити, да је курија хтјела само одустаги од принудителних, насидних мјера против протестаната. Едиктом Нантским створен је био неки то(1и8 ујуепсН. Али и тај едикт није био по вољи папскојезујитској сгранци н она је настојала свакако да га уништи, како би се на ново могла одпочети гонења и принудителни поступци, — и у време Лудвига XIV, кад су и краљ и његове жене били под упдивом језујитских исповједника, одпојало се је на посљедак у Риму Ге Бепга због уништења едикта. Тим је чином принућена била изселити се пз своје отачбине једна врло ннтелигентна п индустријозна част населења. Финанцијадна, друштвена, књижевна и политичка штета, што је тпме Французкој проузрокована, била је врло ведика; бдагостање земље било је јако и за дуго времена на најнижем ступњу. Сувремено биди су насилно уништени сви слободнији покрети у њедру Французке цркве. Уништена је била школа Рог1>Воуа1, н сва она угдедна част Французког кдира, која је штовала правац те школе , бпда је јако гоњена; свештевицима били су прописани особити Формулари заклетве , у којима су се такове ствари садржавале , којима је врло мало њих озбиљно вјеровало. Такав је био Формулар Александра VII, по коме се је сваки заклети морао, да он одбацује тако званих пет пропозиција јансенијевих и да неће никакву другу науку проповједати него ону, коју су издожили Доминиканци и Августијанци са сагласијем папе. Свештеник, који је знао суштину ствари , стављен је био у жалостни положај, да пред рукоположењем подожи заклетву , за коју му је савјест његова говорила, да је грјешна. К томе је придошла и була ГЈпгдепИиз, у којој је ставка бида , да и непра-