Сион

722

од ХУ вјека постоји међу шпанским краљевима и папама врло тјесна свеза и пријатељство. Еао што је у средњим вјековима била Фраицузка, тако је посље била Шпанија главна заштита папства. Шпански кардинади и ирелати и шиански посланиди имали су у Риму велики упдив све дотле, док, са опадањем шпанске моћи, није тај уплив прешао к Французима. Све што се је у Шпанији догађадо, догафало се је по саизвол.ењу папе. Никаква земља није добила од папе толико доказа благоволења и толико привидегија, као Шпанија. Особито је важни уплив на судбину Шпапије имала инквизиција. Много су пута представљали инквизицију као државну (грађанску) институцију; и у најновије време један немачки епископ, кога ја нећу сада именовати, 1 ) назвао је инквизицију државним трибунадом. Непојмљиво је, како се може тако што данас у Њемачкој тврдпти! Него краљевска је политика имада ипак свој дјео у инквизицијп, особито у Финанцијалном одношају, — али је инквизиција била свугдје п свагда чисто папско-црквена институцијаДоста је сјетити се само тога, да свугде, где је инквизицпја била инквизитор имао је папско пуномоћије , које је папа могао сваки час одузети. Никакав инквизитор не би се смјео усудити противити се папским наредбама. У папским је рукама било, да, кад им је год воља, укину инквизицију, — али наравно папе нису се никада тим својпм правом ускористили, шта више, кад Шпањолци сами укинуше инквизицују, папе протестираше. — У XVI п XVII вјеку било је изагнато из Шнаније 100.000 Јевреја; а мало затим 600.000 Морискоса, који су састављали најваљанпји дјео земљедјелског населења. Тиме је грдна рана задана благостању Шпаније. Увуче се одма велико мноштво праздника, превелики број свештеника , култ са безбројним церемонијама и под. Падање је тако нагло ишло , да земља, у којој је пре 15 милијона било, сада је (около 1600 год.) имала само 5 до 6 милијона. Шпанска црква до Французке револуције, или боље рећи, до Карла III (1760 год.), била је у свему подчињена римској. Папски нунције владао је у њој и располагао је њеним добрима; велике своте новца одоше у Рим за дпспенсе, индулгенције, привилегије и т. д. особита врло компдицирана Финанцијално -религпјозна система бида је ту изведена. Нешто је боље бидо при Еарду III; за његово доба ми надазимо неколико епископа са нешто више изображења и осјећаја независности; језујити су били нрогнанп и

г ) К. Мартин

— КакесМбтиз <1ед КдгсћепгесМв ра§. 196.