Сион

727

ее, те начините готове гробниде а за српске мученике; нагните се ви врхови од пданина српских, те да лакше дате предаз нејакој дечици и старцима српским, који у вама траже уточишта; скупите се и ви птице по горици и промените ваше несме на запевке, да заједно са српском црквом и са српеком мајком опдачете борце наше, које тако пре времена испраћамо као жртве своје вере и своје сдободе." Да, тужно време и горки дани наступише нашој браћи Босне и Ерцеговине! Гдедајући на н>их и нехотично нам издази пред очи наш многострадајући Севастопољ, јер и у њему пре 20 година беху такође призори пдача, смрти и разрушен.а. Но у Севастопољу беху топови и то не један и два, но стотинама — хиљадама, беше праха и олова, а и свега онога, са чим човек смело и сдободно смеђаше ићи сиди на сусрет; но шта има јадна раја у својим рукама? На жадост ни једно ни друго. Туче се она и крви се са далеко надмоћнијим непријатељима, строго рећи, годим рукама. У непријатеља острагуша, а у раје по који нож иза појаса, но већином оштар камен са пданине, — а тек по изретка по која средовековна крнтија — пушка. 0 топовима и другим бојним спремама овде ни говора нејма. Но кад ће и хоће ли једном престати да се лије крв њихова ? Хоће ли доћи и настати оно златно време, кад ће наша једиоверна и једноплемена браћа у Босни и Ерцеговини осдободити се испод тирапскога јарма, па у место туж" пих погребних песама запевати као слободни а не робови: Васкрсну ГосЛод и разбегоше се врази његови. Два српска јерарха као два велика стуба правосдавља у Српству: митроподит Михаил и Иларион обратише се православној Русији, те у име правосдавља и хуманитета у опште потражише помоћи угњетеној и бедној раји у Турској. Глас ових јерарха коснуо се је срца православних Руса и није остао безплодан. Ми смо живи сведоци, како лети са свих страна новчана помоћ , намењена стрададцима и бор-