Систем трговачког књиговодства

| 159

Тртовину нашу као такову, као поље непрестаног међусобног додира капиталне и радне снаге са свим метежом у њојзи, књиговодство оличава само собом. Нама пак оно одређује у књигама један рачун, у ком нас са свим по-правилу призна за све наше активно имање, а задужи за сву пасиву. Па да не бисмо изглелали просто као неки пословни пријатељи наше трговине а то би свакако и било, да се наш рачун испише само нашим именом и презименом, књиговодство додаје наем имену и презимену још један дометак, који нас ближе означује као власнике целокупне радње. —- Тај дометак је речица „Главница“ и тако место да нам рачун у нашим књигама гласи н. пр. Рачун Раденка Драјевића у Београду —- он ће да гласи овако:

„Рачун 2лавншце Раденка Драгојевића у Београду“ или, тто је отшште и усвојено, само:

„Рачун Главнице.“

Има случајева, када се онај први наслов: „рачун главнице Раденка Драгојерића“ задржи као што јесте, без скраћења. — То бива онда, када је поред Раденка још неко уложио нешто главнице у Раденкову трговину, када Раденко има задругара (компањона) једног или више њих. |

У том случају би се у Гл. Књ. отворило онолико рачуна Главнице, колико задругара у трговини Раденковој има, Н. пр.:

Рачун Главнице Раденка Драгојевића.

Рачун Главнице Здравка Петровића и 7. д.

Џа и у том случају, кад је фирма друштвена уобичајено је по где где, да се за све другове отвори у Главној Књизи један заједнички („генерални“) рачун Главнице, а ближа извешћа о улогу појединих другова као и о њиховом међусобном правном односу бележе се у засебну књигу, која није ПИ чиновничком особљу да се „тајна не би А . О тога се та књига и назива „Тајном књигон.“ "