Систем трговачког књиговодства

160

П. Стварни рачуни.

(басћеп- одет Сесепзан з — Сопш, годје Сопн, Сол тотб).

Отварање стварних рачуна зависи много од обима

_ саме трговине. — Број њихов је неограничен п са свим

произвољан. — Може се за сваки поједини предмет у трговини отворити засебан рачун, а могу се више или мање предмета прикупити по природи њиховој у један заједнички рачун.

Никако се не сме водити у једном рачуну рачунски однос двају или више предмета, који су по пр проди својој разноврсни н. пр. шећер пи менице, новац и јужно воће и т. д: Допуштено је на против, да се о шећеру кави и свакој другој роби води један „рачун робе“. Тако шето могу се спојити све врсте меница, које ми у рукама имамо, у један рачун меница, разни страни новци у један „рачун страних монета“ и т. д. Дакле је правило ово:

Сродни предмети тогу се спојити у један рачут.

Да наведемо неколико најобичнијих етварних рачуна:

1. Рачун Благајне. У овај се бележе сви послови обављени готовим новцем ; он води дакле бригу о улазу и излазу новца и то:

Дугује : | Потражује : За сваки улаз готовог новца. | _ За сваки излаз готовог новца.

2. Рачун страних монета. | Води рачун о нашој трговини страним новцима:

Дугује : Потражује : да вредност купшљених, задме- да вредност продатих или у ном или којим другим начи- | замену за другу робу Па ном примљених страних мо- | страних монета. нета. |

3. Рачун меница.

Води рачун о разним меницама, које назг до руку дођу пи е којима у току рада нашег пмамо посла. —