Систем трговачког књиговодства

А АИ, Знамо већ (стр. «.) да се по систему двојног књиговодства а погледом на рачунске односе при сваком па и при најнезнатнијем послу обравују две странне, од којих је једна представница рач. односа као дуговања, 4 друга представница рач. односа као потраживања. ___По томе морају при књижењу сваког посла најмање два рачуна да ступе у акцију, један као дужник, а други као поверитељ. Но тим није речено, да само два рачуна увек долазе у обзир; напротив један дуже ник може да дугује једном поверитељу : један дужник да дугује двојици (или више) поверитеља ; два пили више дужника да дугују једном поверитељу. Немогућа је комбпнација да два или више дужника при књижењу 764ног посла дугују двојици ли вилис поверитеља. Кад је дуговање једне странке потраживање друге и обратно, тада је са свим појмљиво, да сва дуговања морају да буду равна свим потраживањима. Ми можемо себи то графично да предочимо овако:

А (Дур = 0 (Потраживање) - Б | је = а 1

Пруга А Б представља нам цео (вредносни) обим рачунских односа, поље на ком се они појављују. Тачка () у среди означује нам међу између активних и пасивних, „позитивних“ (--) и „негативних“ (—) рачунских односа — она је дакле неутрална, и када би се могли рачунски односи елити у ту једну тачку, значило би, да у ошште никаква посла није било.

Поље десно од среде (0, дакле од ње па до краја Ђ, то је поље оне странке, која при једном послу потражује, која је активна или позитивна; лево поље од 0 до А. поље је дужника, странке пасивне, негативне. Докле год трговац не обавља никакав посао, док се год он као трговац налази у апеолутној мирноћи, донде је и на пољу А Б све мирно и тихо. Но чим се ма мн најнезнатнији посао у трговини једној обави, у исти мах оживе, и, рекли бисмо, пруже се рачунски однови