Систем трговачког књиговодства

116

од почивне тачке О у оба противна правца п то тако, да је удаљење позитивних рач. односа од тачке 0 ка тачци Б матетатљичњо тамно п равно удаљењу негативних рач. односа од тачке О ка тачци А.

а. Један дужник и један поверитељ.

У практици двојног књиговодства усвојено је да се при означењу рачунских односа увек именује прво дуож"нит па тек после њега или на истој прузи на десно или испод дужника поверитељ, дакле овако :

Дужник А (дугује) Ловеритељу Ђ;

или:

Дужник А

Поверптељу Б. што има да се чита овако:

Е тај п тај дужник А дугује поверштељу Б који потур ажује.

"Пример :

Ми купимо од Здравка с 1 врећу Рпо-каве 50 к' по 2 . пи платимо дин. 100:—

Ко дугује при овом послуг Дугује Рачун Роде.

Ко потражује при овом послуг Потражује Рачун Благајне, јер роба је ушла у радњу нашу — а новац је изишао.

Рачунски одностих двају рачуна означује се овако:

Рачум робе. Рачуну Блаљајне

а има да се чита овако: рачун Робе дугује рачуну Благајне, који потражује.

Мепод става долази прича, којом се ближе објашњује, за шта рачун Робе дугује, а рачун Благајне потражује. ;

Шрича мора да је разговетна и кратка, но та краткоћа не сме бити на уштрб јасмоћа. Кратко и јасно мора да се исприча, од куда је постао у горњем ставу озна-