Систем трговачког књиговодства

- ба укупном билансијом контролише се књижење у Главној Књизи, а на основу чисте билансије и помоћу ново предузете инвентуре- —- обавља се Закључак књига,

_који се предузима од времена на време, обично за једну

тодину а у тој цељи, да дознамо своје имовно стање п

тепех који смо повтитли од прошлог закључка (или од почетка рада) па до оног дана, када се књиге по ново

закључују. - - а. Теорија о закључку.

Рецимо да смо на дан 31. Октобра 18.. обавили попис нашег тшмања, и“ претпоставимо да тога дана укидамо своју радњу п да све делове нашег имања, имовину и дуг наш, по њиној вредности на дан 81. Октобра продамо за готов новац другој којој особи, која нам све чисто имање одмах п исплати. У том случају би та особа ступила према трговини нашој, која и даље постоји, у исти мах у одношај власника (господара) када ми престанемо бити власници. -

Шта би се у том тренутку збило у колу наших рачуна у Главној Књизи Да видимо:

Нае лично у књиговодству представља Рачун 1'лавншце. По „заповести“ овог — сви остали рачуни предају том умишљеном купцу наше трговине сву активу (новац, робу, ефекте и т. д.) и сву пасиву (дуг). „је пац“ примивши нашу активу постаје по правилима књиговодства дужниколм према оним рачунима који су до сада имали ту активу ши за њу дуговали; напротив купац постаје поверптељем за сву пасиву, коју прима на себе од оних рачуна који су до сада сносили тај дуг по за њ потраживали. Пошто је цела та трансакција само умишљена, фиктивна, она се и не може сматрати као неки стваран, обављен посао, и белешка о том умишљеном купу и продаји не долази нити може доћи