Систем трговачког књиговодства

190

_у Књигу Блатајне и у Дневник, већ_ само у Зборник, где се рачунски односи тог умишљеног купца према осталима рачунима у Гл. Књ. прикупе и зберу, да бисмо их затим као обично могли спровести иу саме | "рачуне ј Кле Књ. - - >

За тај посао нужно је да и том је отворимо рачун, и настаје питање, под чијим или под којим именом 2 5

Обзиром на то, да наши рачуни могу само оно дати што имају, дакле само своја изравнања, п да тај „купац може од рачуна примити само изравнања њихова, можемо га правилно назвати и „Рачуном изравнања“; а пошто се све то чини само у цељи закључка књига, – могли бисмо га најзад именовати п „рачуном закључка. “ Западни свет зове га „рачунот | (Вал Оопио). Овом приликом смо дакле упознали још један и то помоћам рачун, који ћемо од сада увек да називамо:

Рачун изравнања. | Он се отвара само при закључку књига и: Дугује : 5 | Потражује: Свим активним рачунима за |__ Од свију пасивних рачуна а вредност наше имовине, ма | за вредност свега нашег дуу чему се ова састојала. | _га, био овај ма кога облика.

Шри предаји све штовине Рачуну Изравнања, зборнички став је овај:

Рачун Изравнања (дугује)

" Следећима : За вредност наше активе: 1. Рачуну Блатајне . . . ._. (салдо овога) 7 ПРоб6 . (по инвентури) – И. Ј анковића.. ј Н. . _ (салдо овога) | | и под. |

При предаји свела дуга наше Рачуну Изравнања, збормички став је овакав: