Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

600

591

„Тебе куми Богом истинијем „И нашијем светијем Јованом, „Да-ти вјенчаш њега и ђевојку, „Да ђевојке њему не отимаш

„Његова је од прије ђевојка,

„А ето ти хиљада дуката,

„Што си дао његовој ђевојци. „Олушај онда, шта ће говорити, „Па посједни косната дората, „Хајде натраг пољем широкијем.“ Оде Стјепан право на ћуприју. Младо бјеше дијете Стјепане,

Младо бјеше, мудар сјет примило:

Када дође води на ћуприју,

Он погледа десно и лијево, Позна чадор Звијездић-Ивана ; Кад дојезди до б'јела чадора, Он одсједе од коња дорина, Поклони се Звијездић-Ивану, Пољуби га у скут и у руку,

Па Ивану бјеше бесједио:

» О Иване од Звијезде града! „Поздрав ти је Јакшићу Тодоре: „Све ти друштво зове у сватове, „Јебе куми Богом истинијем

„И нашијем светијем Јованом,

»Да му пођеш на вјенчано кумство,

»Да ти вјенчаш њега и ђевојку, » Да ђевојке њему не отимаш,

„ Његова је од прије ђевојка, И ето ти хиљада дуката,

у» Што си дао његовој Ђевојци.“

о њ= => 245

250)