Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Књ. 1, [Св. 1]

509

599 А да видиш Јакшића Стјепана ! Јаше коња на прама везира. Ал' да видиш силе од везира: Не води га везир у Ћуприју, Но га води у Стамбола града, У Стамболу Отмановић-цару, Да му царе роба честитује. Кад је везир у Стамбола доша/ Под високе цареве сараје, У цара је везир улазио, Б'јелу му је руку пољубио, Па је цару сјео уз кољено, А за собом роба приводио, Те код цара на диван изиђе, „Бубио му ногу п папучу, И столове, ђе цар сједијаше. Кад га царе виђе и познаде, Код себе га сједе на сеџаду, Па је њему царе бесједио: » Осјуначе— Јакпшћу - Стјепане ! »Потурчи се, Бог те не—убио ! »Врћи ћу те велика везира, » 54 везира Бошни на Травнику, уБићеш већил над седам везира, „И даћу ти ћерцу за љубовцу, »Држаћу те ка' и свога сина: уБошна моја мојој земљи глава,

» 5“ ти ћеш бит до мене свакоме,“

Но је цару Стјепан бесједио: „Турски царе, од свијета главо ! »Нигда ти се не ћу потурчити „Ни одрећи од крста мојега,

95

100

105

110

115

120